Cobel:Što pre nadzirana nezavisnost

Andreas Cobel izjavio je večeras da bi, u suprotnom, mogli da budu otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku. On je rekao da bi insistiranje na Kosovu kao delu Srbije, s obzirom da je u sastavu Srbije od1912, moglo na primer navesti Mađarsku da otvori pitanje Vojvodine, koja je u Srbiji od 1918.

Cobel je na sastanku Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji rekao da, ako Srbija nastavi da insistira na dosadašnjim stavovima da je Kosovo uvek bilo deo Srbije, tako mogla da se ponaša i Mađarska u odnosu na Vpjvodinu.

U tom kontekstu, on je rekao da nije tačno da je Kosovo oduvek u Srbiji, jer je posle dugo vremena postalo deo Srbije 1912. godine, a Vojvodina je ušla u sastav Srbije 1918. godine. "To nije pretnja, to je analiza", rekao je Cobel.

Ambasador Nemačke u Srbiji je rekao da insistiranje premijera Srbije Vojislava Koštunice na Kosovu kao delu Srbije "vodi u stagnaciju i ukopavanje u nešto u čemi ne može da pobedi".

On je ocenio da "nikada neće biti dogovora Srba i Albanaca", pa je zasto insistiranje na nastavku pregovora samo odlaganje rešenja.

Prema njegovim rečima, misija koja bi utvrđivala koliko su dostignuti standardi na Kosovu ustanovila bi samo jedno - da dva naroda ne žele da žive zajedno, a to je već poznato, i da bi takva misija odložila rešenje kosovskog problema za dva meseca.

Cobel je ocenio i da predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija, kojim je za Kosovo predviđena nadzirana nezavisnost, "nije dobar, ali je najbolji od svih loših rešenja".

"Srbija tokom 15 meseci pregovora, a osam godina od gubitka kontrole nad Kosovom, nije ponudila koncept za reintegraciju Kosova. Albanci hoće nezavisnost, Srbija ne može da ih integriše, a mnogi ljudi u Srbiji su zadovoljni što Albanci žive odvojeno, ali bi želeli da granice Kosova budu deo granica Srbije", rekao je Cobel.

On je naveo da Koštunica, predsednik Srbije Boris Tadić, kao ni, kako je rekao, njihovi "pametni savetnici" nisu mogli da mu objasne šta tačno znači formula "više od autonomije, manje od nezavisnosti", i dodao da, prema njegovom mišljenju, Srbija "zaslužuje bolju političku elitu".

"Umesto insistiranja na tome da granice Kosova budu deo granice Srbije, bolje je raditi na tome da i Srbija i Kosovo budu za 20 do 25 godina u Evropskoj uniji", rekao je nemački ambasador.

Cobel je rekao da po međunarodnom pravu Kosovo jeste deo Srbije, koja, međutim, ne može da uspostavi kontrolu nad tom teritorijom, a da, s druge strane, dva miliona Albanaca ne želi da živi u Srbiji, pa je zato Kosovo "specijalan slučaj".

"Mnogi bi u Srbiji želeli da na Kosovu vide nerede koje bi izazvali Albanci, kako bi posle mogli da kažu da su u pravu kada su međunarodnu zajednicu upozoravali na pretnju terorizma", rekao je Cobel.

On je rekao da bi status Kosova trebalo da bude rešen rezolucijom Saveta bezbednosti UN, jer bi u suprotnom došlo do neslaganja unutar EU i nedostatka konsenzusa o misiji EU na Kosovu, koja bi tamo trebalo da ostane "sledećih 20 godina".

Ambasador Nemačke u Srbiji istakao je i da mnogima u Srbiji "nije stalo do srednjevekovnih mitova, nego do boljeg života".

Cobel je, povodom nastavka pregovora sa EU o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, rekao da "više nisu dovoljna obećanja, kojih je bilo mnogo", i dodao da će buduća Vlada Srbije morati da preduzme konkretnu akciju kako bi ispunila obavezu saradnje sa Haškim tribunalom.

Naveo je i da evropsko opredeljenje i patriotizam "nisu antagonizmi, nego su komplementarni", i istakao da nijednoj zemlji koja želi da postane članica EU neće biti postavljen uslov da se odrekne nacionalnih interesa zarad članstva u EU.

Vlada Srbije razmotriće izjave Cobela

Vlada Srbije će na sutrašnjoj sednici razmotriti poslednje izjave ambasadora Nemačke u Srbiji, izjavio je večeras šef vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Srđan Đurić.

Đurić je agenciji Beta rekao da se to posebno odnosi na izjave Cobela u kojima se dovode u vezu pitanja Kosova i Vojvodine.