Balkanska saradnja sa Hagom

Do 2008. godine neće biti moguće završiti sva predviđena suđenja pred Haškim tribunalom, kako je to nalagala rezolucija Saveta bezbednosti UN, konstatovao je predsednik tog suda Teodor Meron u izveštaju koji je podneo osnivaču suda.

Zbog velikog broja optuženih i begunaca, uključujući i one na najvišem nivou, kao i zbog sedam najnovijih optužnica, prvostepeni procesi pred Tribunalom vodiće se, verovatnije je, do 2009. godine.

Teodor Meron u izveštaju konstatuje i da u poslednje vreme u sudu nije sklopljen nijedan dogovor o priznanju krivice (procedura koja štedi vreme i novac Tribunala) niti su rešeni zahtevi da desetak predmeta bude prebačeno na domaća pravosuđa u regionu, što dodatno usporava završnicu rada suda.

Saradnja Srbije bolja, ali nedovoljna

U izveštaju Savetu bezbednosti predsednik Tribunala navodi da se na slobodi nalazi još deset optuženika, među njima i oni najtraženiji - Radovan Karadžić, Ratko Mladić i Ante Gotovina. "Nikada ne treba prestati sa podsećanjem da se ne sme dogoditi da oni dočekaju zatvaranje suda. Kao što sam rekao na otvaranju Odeljenja za ratne zločine u Sarajevu, Tribunal neće ispuniti svoju istorijsku misiju i neće zatvoriti svoja vrata dok  Mladić, Karadžić i Gotovina ne budu u pritvoru Haškog tribunala," ističe Meron.

Kada je reč o dolasku optuženih i begunaca, saradnja Srbije i Crne Gore sa Haškim tribunalom je "značajno popravljena u poslednjih šest meseci", ocenjuje Meron u  izveštaju o kome će se u Njujorku razgovarati 13. juna. On podseća da je, uz  objašnjenje da je "reč o dobrovoljnoj predaji" ili na drugi način, u Hag stiglo 14  optuženika. "Među njima su i bivši visoki oficiri JNA i Vojske Jugoslavije," podseća predsednik suda. Meron poziva vlasti u Beogradu i u Republici Srpskoj da na isti način osiguraju da u Tribunal stignu i preostali optuženici.

"Vlastima u Srbiji skrenuta je pažnja da, ukoliko 'dobrovoljna predaja' ne da rezultate, oni moraju ispuniti međunarodnu obavezu da uhapse i bez odlaganja u Hag prebace ostale optuženike," navodi se u izveštaju, a kao najveća prepreka "punoj saradnji  SCG sa sudom postavlja se neuspeh u hapšenju i izručenju Ratka Mladića." Tu  poruku Meron je, kako navodi, preneo i zvaničnicima u Beogradu Borisu Tadiću, Vojislavu Koštunici i Zoranu Stojkoviću, prilikom posete u martu ove godine.

Đurić: Nikakvi pregovori sa Mladićem

Nedeljnik „Evropa“ u novom broju tvrdi da predstavnici Vlade Srbije posredno pregovaraju sa Ratkom Mladićem o njegovoj predaji Hagu.

List navodi, da bi krajnji ishod pregovora mogao biti poznat za 10 dana. U pregovore je uključena i ruska obaveštajna služba, jer postoji mogućnost da je on u Rusiji, piše list. Mladić traži materijalno obezbedjenje porodice i odgovarajuću zdravstvenu negu u Ševeningenu jer mu je zdravlje "vrlo loše", što je, kako se navodi, i bilo presudno da on pristane na pregovore.

Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Srdjan Đurić demantovao je da vlada pregovara sa Ratkom Mladićem. Đurić je agenciji Beta rekao da je informacija koju je "Evropa" objavila netačna "od prve do poslednje reči". On je rekao da je "izvesno da svaka vrsta ovakvog dezinformisanja pravi veliku štetu" i da "sigurno ne doprinosi da se nastavi uspešna saradnja sa Hagom.

Ren: Hrvatska ne sarađuje u potpunosti

U izveštaju Teodora Merona navodi se i neuspeh Hrvatske da uhapsi i tribunalu preda Gotovinu, optuženog za ratne zločine nad Srbima.U izveštaju je saradnja zvaničnika Bosne i Hercegovine u vezi sa Karadžićem i Mladićem ocenjena kao "veoma dobra". Republika Srpska je, međutim, optužena da ne želi da pomogne u lociranju i hapšenju Karadžića. U dokumentu se navodi da se za Mladića veruje da se nalazi u Srbiji.

I evropski komesar Oli Ren izjavio je da je Hrvatska učinila određeni napredak u saradnji sa Haškim tribunalom, ali da ne sarađuje u potpunosti. Ren se pozvao na izveštaj glavnog tužioca Tribunala Karle del Ponte, koja treba da podnese svoj šestomesečni izveštaj 13. juna na sednici Saveta bezbednosti UN.

Ren je rekao da je Hrvatskoj potrebno više vremena za demokratske strukture kako bi imala potpunu kontrolu nad državom. Početak pregovora za ulazak u Evropsku uniju je odložen zbog nedostatka potpune saradnje sa Sudom u Hagu. Diplomatski izvori navode da je gotovo sigurno da, prema izveštaju Karle del Ponte EU, pregovori sa Hrvatskoj neće početi do kraja juna.

"Razumem da je hrvatskim vlastima potrebno više vremena da obezbede da su demokratske strukture u potpunosti pod kontrolom i da cela državna administracije radi u skladu sa vladavinom prava i međunarodnim obavezama", rekao je evropski komesar. "EU je spremna da počne pregovore o prijemu čim Hrvatska ispuni obaveze" koje su utvrdile zemlje članice Unije, podsetio je Ren.

Saradnja na procesuiranju zločina

Ministri iz Hrvatske, BiH, SCG razgovarali na Brionima o saradnji u procesuiranju ratnih zločina, ali nisu potpisivali deklaraciju.

U deklaraciji koju je za skup pripremio OEBS pominjala se mogućnost izručenja državljana jedne zemlje drugim državama-potpisnicama, pa je do sinoć bio neizvestan dolazak ministara iz Srbije i SCG. Ipak, takve odredbe nije prihvatila ni Hrvatska, tako da deklaracija nije potpisana.

Na konferenciji su učestvovali, pored ministara pravde BiH i Hrvatske, i ministar pravde Crne Gore Željko Šturanović i zamenik ministra pravde Srbije Branislav Bjelica.

Nakon sastanka ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić rekao je agenciji Beta da su ministri razgovarali o saradnji država u regionu u procesuiranju ratnih zločina. "Pokazali smo spremnost za saradnju - za olakšavanje pristupa svedocima, dostavi dokumentacije i obezbeđivanju drugih dokaza, kako bi se osposobila domaća pravosuđa za preuzimanje predmeta od tribunala, ali i kako bi nacionalna pravosuđa procesurala druge predmete za ratne zločine koje nije istraživao tribunal", rekao je Ljajić.

Upitan da li "konkurencija" pravosuđa u regionu oko preuzimanja predmeta u Hagu može da utiče na saradnju, Ljajić je odgovorio odrečno, pojašnjavajući da Hrvatska, BiH i SCG ne mogu da utiču na odluke sudskih veća koji će predmeti biti ustupljeni nacionalnim pravosuđima. "Najvažnije je da se saradnja odvija na osnovu domaćeg zakonodavstva, bilateralenih sporazuma i evropskih konvencija čiji smo i mi potpisnici", naveo je.

Ljajić je podsetio i da postoji sporazum tužilaštava Srbije i Hrvatske koji predviđa saradnju u pretkrivičnom postupku, što je, kako je ocenio, izuzetno značajno za procesurianje predmeta iz domena ratnih zločina.

"Najvažnija međudržavna saradnja"

Međudržavna saradnja je od suštinskog značaja za fer suđenja optuženima za ratne zločine i zaštitu žrtava i svedoka, izjavio je na Brionima Boris Frlec, koji je na čelu radne grupe OEBS-a u okviru slovenačkog predsedavanja organizacijom.

Kako je istakao, "konferencija je održana u pravo vreme, jer je usledila prvoj odluci Haškog tribunala da prebaci jedno suđenje domaćem sudu". Slučaj Radovana Stankovića, optuženog za zločine u Foči, prebačen je Sudskom veću za ratne zločine BiH.
"S obzirom da se očekuje da Haški tribunal još slučajeva prebaci domaćim sudovima, kao i da je trenutno u toku veliki broj suđenja za ratne zločine u sve tri zemlje (SCG, Hrvatskoj i BiH), međudržavna saradnja je od suštinskog značaja za obezbeđivanje uslova fer suđenja optuženima i adekvatne zaštite žrtava i svedoka", rekao je Frlec.

Trilateralnoj ministarskoj konferenciji uslediće dvodnevni stručni seminar, na kojem će učestvovati sudije, tužioci, policijski eksperti i predsatvnici ministarstava tri zemlje. Na seminaru će biti reči o načinima uklanjanja prepreka u sprovođenju suđenja za ratne zločine.

Meron: Produžiti rad Tribunala

Teodor Meron je zvanično zatražio produženje rada Haškog suda i posle 2008.

U pismu upućenom Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija čelnik Predsednik Medunarodnog krivičnog tribunala za ratne zločine počinjene posle 1991. na području bivše Jugoslavije zahtev je obrazložio stavovima da neka sudjenja koja su u toku neće moći da budu završena do 2008. već će morati da potraju i najmanje tokom 2009. i da Tribunal ne bi trebalo da prestane da radi dok ne budu osudjeni neki vodeći optuženici poput Ratka Mladića, Radovana Karadzića i Ante Gotovine, javlja Radio Slobodna Evropa.

Uoči predstavljanja redovnog izveštaja pred Savetom bezbednosti, predsednik Meron upozorio je da Haški tribunal neće biti u stanju da okonča sve prvostepene postupke do kraja 2008. godine kako je planirano.

Sudija Meron, medjutim, nije precizirao da li to znači i nemogućnost okončanja žalbenih postupaka do 2010. godine. On je poslednje mesece opisao kao "najaktivniji i najproduktivniji" period Haškog suda još otkako je počeo sa radom 1994. godine.