Još se čeka na otvaranje dosijea

Za razliku od drugih bivših socijalističkih zemalja, gde su nove vlasti veoma brzo donele pravna akta i otvorile dosijea svojih službi bezbednosti, u Srbiji se još vodi polemika kako to uraditi i šta od podataka treba da ostane tajna. Okrugli sto u organizaciji OEBS-a bio je dobra prilika da se čuju mišljenja zašto još nije donet zakon o otvaranju dosijea od 1945. do 2000.

Konstatacijom da napolju pada sneg, a da još nisu pale Miloševićeve službe bezbednosti, ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore i lider Srpskog pokreta obnove, Vuk Drašković, jasno je stavio do znanja kako vidi problematiku zaostavštine obaveštajnih službi u Srbiji i otvaranja njihovih dosijea. Podsećajući da od usvajanja Predloga zakona, koji je njegova stranka podnela Skupštini Srbije, nema ništa, Drašković kaže da mu je nelogična najava da i sama tajna policija hoće da napiše takav zakon. Srbija, prema njegovim rečima, uveliko kasni u demontiranju temelja režima Slobodana Miloševića.

"Ne samo da kasni, nego se mi suočavamo i s činjenicom da metode tih službi, njihovo drsko nastupanje, organizovanje svakojakih nastupa, su drskije nego u doba Slobodana Miloševića", rekao je Drašković.

A šta kažu šefovi službi bezbednosti

Šefovi civilne i vojnih službi bezbednosti, Rade Bulatović i general potpukovnik Milan Zarić, načelno su izrazili spremnost da se pitanje otvaranja dosijea reši.

Oni, međutim, traže da se tome pristupi obazrivo i da se nađe balans između zaštite ljudskih prava i zaštite vitalnih nacionalnih interesa. General Zarić je pokušao da objasni zašto je otvaranje dosijea vojnih službi bezbednosti, kako je rekao, delikatno pitanje.

"Otvaranjem dosijea moglo bi da dođe do provale saradničke mreže službi, pa one ne bi mogle da obavljaju poslove i zadatke iz svojih nadležnosti, niti da pružaju kvalitetne informacije državnom i vojnom vrhu. Ishitreno obelodanjivanje i stavljanje na uvid javnosti sadržaja dokumentacije vojnih službi bezbednosti, bez jasnog cilja i validnog pravnog okvira, moglo bi da izazove ozbiljne štetne posledice po državu i društvo u celini", smatra general Zarić.

Šef Bezbednosno-informativne agencije, Rade Bulatović, kaže da će Agencija poštovati sva zakonska rešenja, ali smatra da predloženi tekstovi imaju mnogo manjkavosti koje su, prema njegovim rečima, posledica nepoznavanja materije. On precizira da bi za Agenciju bilo prihvatljivo rešenje ono kojim bi se osiguralo poverenje javnosti u rad državnih institucija i službe bezbednosti, da otvaranje dosijea nema uticaj na efikasnost rada državne bezbednosti i da to pitanje u svim službama, uključuijući i Resor državne bezbednosti Crne Gore, bude rešeno na jedinstven način. On je potom, naveo i još nekoliko stavki:  "Neophodnost selektivnog otvaranja dosija, imajući u vidu njihovu različitost. Onemogućavanje političkih zloupotreba otvaranja dosijea. I poslednje, izbegavanje stvaranja parainstitucija za arhiviranje dosijea. Važno je istaći da je dosadašnja praksa pokazala neophodost direktnog uključivanja Agencije…u razmatranje svih predloga zakona o otvaranju dosijea."

OEBS ne razume zašto se "oteže"

Šef misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, Mauricio Masari, međutim, ne vidi razlog zašto se još "oteže" sa usvajanjem Zakona.

"Taj posao je neophodan kako bi se razotkrile neprihvatljive prakse prošlosti, da bi se ispravile nepravde i sprovela pravda žrtvama represivnog režima, uključujući i njihovu moralnu rehabilitaciju, i tamo gde je moguće, materijalnu nadoknadu", rekao je Masari.

Masari je istakao da ne postoji univerzalni model regulisnja otvaranja dosijea, ali da se mora poštovati potreba njihovog otvaranja, kao i to da se ono mora ostvariti na objektivan i profesionaln način, da bi se sprečila njihova dalja zloupotreba.