Mladi uče da bi otišli

Trećina inženjera ode u svet čim diplomira, a u dijaspori radi, procenjuje se, oko 10.000 naših lekara. Na školovanje svakog od njih država troši oko 100.000 evra.

Svet traži naše lekare, medicinske sestre, inženjere, molekularne biologe, a da je to jedan od ključnim motiva, kada biraju buduće zanimanje, pokazuje i podatak da je ove godine na jedno mesto u medicinskim školama konkurisalo po 14 učenika. Za kuvara bi se školovalo devet puta više đaka nego što ima slobodnih mesta.

"Oko 30 odsto studenata, i to najboljih, ode u inostranstvo čim završi Elektrotehnički fakultet. Mladi odlaze, jer u Srbiji ne postoji tržište rada. U ovom trenutku, na primer, Nemačka ima otvorene konkurse za 400.000 inženjera svih vrsta i tu naši mladi vide šansu. Srbija ne čini mnogo da bi ove ljude zadržala", kaže za "Novosti" prof. dr Branko Kovačević, dekan ovog fakulteta.

Iz državnog zdravstva u svet odlaze lekari svih profila, ali najviše oni kojih ni u Srbiji nema dovoljno - anesteziolozi, radiolozi i patolozi. Na Malti, recimo, gde je iz naših klinika otišlo dosta lekara, plata anesteziologa je najmanje 3.000 evra, a u Srbiji od 67.000 dinara.

Lekarska komora Srbije prošle godine izdala je oko 850 sertifikata lekarima koji su im neophodni da bi konkurisali za posao u inostranstvu. Među njima su i mladi i nezaposleni, kojih je na birou trenutno 2.455, ali i iskusni specijalisti.

"Za ovu godinu još nismo pravili presek, ali činjenica je da iz dana u dan potpisujem sve više potvrda kolegama koji se spremaju za odlazak iz zemlje", kaže primarijus dr Tatjana Radosavljević, direktorka LKS. Zemlju napušta i drugi medicinski kadar. Na evidenciji nezaposlenih je više od 13.000 medicinskih sestara, ali u inostranstvo odlaze uglavnom one koje već imaju posao i radno iskustvo. U Udruženju medicinskih sestara, tehničara i babica, kažu da, od kada su se zemlje EU "otvorile" za ovaj kadar, sestre sve masovnije pakuju kofere.

"Sve zemlje od Italije do Amerike i Australije traže medicinske sestre. Postoji realna opasnost da se u zdravstvu Srbije ovaj kadar, kojeg inače u bolnicama nema dovoljno, ospe. Najtužnije je što će nam otići medicinske sestre koje su najkvalitetnije", kaže Verica Milovanović, predsednik Udruženja.

U razvijenim zemljama nema mnogo mladih koji žele da se školuju za ovaj profil, ali je u Srbiji to zanimanje među onima koji tek biraju svoju profesiju još aktuelno, iako se do radnog mesta teško dolazi, a osnovna plata medicinske sestre u državnom zdravstvu je svega 33.000 dinara.

"Kod nas su plate medicinskih sestara ponižavajuće u odnosu na ono što se od njih traži, i može se očekivati da će sestre sva masovnije odlaziti u inostranstvo", kaže Verica Milovanović.

I ogromno interesovanje za kuvare objašnjivo je namerom da se što pre ode u inostranstvo.

"Gde god da putujem po svetu, sretnem nekog bivšeg đaka, kuvara ili konobara. Šansa za rad u inostranstvu je mnogim đacima motiv da se školuju za konobara ili kuvara. Najviše ih odlazi na prekookeanske brodove, gde mesečno mogu da zarade i do 5.000 evra. Ali oni prvo ovde ispeku zanat, pošto su traženi samo radnici sa iskustvom", priča dr Milijanko Portić, danas vanredni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, inače dugogodišnji direktor Turističko-ugostiteljske škole u Beogradu.

S istim motivima, napominje Portić, ogromno je i interesovanje za studije gastronomije na fakultetu na kome predaje.