Nizak nivo znanja učenika u Srbiji

Povodom predstavljanja rezultata međunarodnog ispitivanja postignuća učenika (test Pisa), koje je sprovela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koordinatorka projekta Pisa za Srbiju Dragica Pavlović-Babić izjavila je da se prema rezultatima na tabeli u rangu Srbije nalaze Izrael, Čile i Bugarska.

Rezultati testa Pisa pokazuju da znanje koje se stiče u školama u Srbiji ne zadovoljava ni prosečne kriterijume.

U konkurenciji 57 zemalja sveta, koje je imalo više od pola miliona učesnika, đaci iz Srbije zauzeli su 41. mesto.

Testiranje Pisa je najveće međunarodno ispitivanje učeničkih dostignuća u domenu čitalačke, matematičke i naučne pismenosti.

Rezulitati testiranja prikazuju se na standardizovanoj skali od šest nivoa. Učenici iz Srbije ispod su OECD-ovog proseka od 500 bodova u sve tri oblasti.

Oni poseduju reproduktivno znaje, što je, na osnovu skale, drugi nivo dostignuća, kao i učenici iz Čilea, Izraela i Bugarske. Petu i šestu kategoriju, odnosno visoko dostignuće, ostvarilo je svega jedan odsto đaka iz Srbije.

"Treba pažljivo pročitati ovo i ne potrčati brzo na onu interpretaciju koja nas uključuje u tome da je sve u redu u obrazovnom sistemu i da ne moramo ništa da menjamo, nego da je ovde reč samo o nekim neadekvatnim pitanjima ili pitanjima koja su adekvatna za neke velike zemlje", kaže Bora Kuzmanović, direktor Instituta za psihologiju.

Najviše zadataka na ovogodišnjem testu bilo je iz oblasti prirodnih nauka, fizike, hemije, biologije, geografije. U odnosu na svoje vršnjake u znanju matematike, učenici iz Srbije su u zaostatku čak za 1,5 godinu.

Skoro svaki četvrti učenik nije uspeo da reši ni najjednostavniji zadatak u domenu čitalačke pismenosti i u ovoj oblasti ostvareni su najlošiji rezultati. U svim zemljama, sem Islanda, devojčice su dominantnije u razumevanju pročitanog sadržaja.

Prema rečima Dragice Pavlović-Babić, koordinatorke projekta Pisa za Srbiju, pokazan nizak kvalitet znanja govori u prilog promeni obrazovnog sistema.

"Ako analiza pokaže da su ovo znanja, da su ovo kompeticije koje želimo da izgradimo kod mladih ljudi u obrazovnom sistemu, onda bi logičan korak bio da se negde na nivou onoga što pružamo tokom njihovog obrazovnog procesa, da se prilagodimo tim potrebama", kaže ona.

Na uspeh učenika u određenom obrazovnom sistemu mogu da utiču način finansiranja tog sistema, koncept nastavnih planova i programa, kvalitet udžbenika, ali i program za stručno usavršavanje nastavnika.

"U svakom ciklusu istraživanja jedna oblast je centralna. Ove godine su to bile prirodne nauke i dve trećine zadataka na testu su bile iz te oblasti", kazala je koordinatorka Pisa testa za Srbiju.

Ona je rekla da je na zadacima iz prirodnih nauka manje od 1 odsto ispitanih učenika iz Srbije pokazalo visoke rezultate, dok je oko 12 odsto učenika pokazalo najniži nivo znanja.

Ona je rekla da je u Pisa testu za 2006. godinu iz Srbije učestvovalo 4.798 učenika, uzrasta od 15 godina iz 162 škole.

Test se radio dva sata. Najviše uspeha ostvarila su deca iz Hongkonga, Finske, Holandije, Japana. Slovenija je na 14. mestu, a Hrvatska na 26. mestu, dok je Crna Gora zauzela 48. mesto.

Pismo stručnjaka Nacionalnom prosvetnom savetu

Grupa od 51 pojedinca i 42 organizacije poslala je otvoreno pismo pod nazivom "Neophodni koraci u reformi obrazovanja u Srbiji", koje je upućeno Nacionalnom savetu za obrazovanje, državnim organima, stručnoj i široj javnosti.

U pismu se predlažu mere za promenu obrazovnog sistema u Srbiji s obzirom na rezultate koje su učenici iz Srbije postigli na testu Pisa koje je uradio OECD.

"To je alarmantan pad u odnosu na rezultate Pisa testa od pre tri godine", ukazuje se u pismu.

U pismu se zahteva sveobuhvatan pristup obrazovanju u Srbiji i usvojanje strategije razvoja obrazovanja koja "mora da bude zasnovana na proceni stanja, analizama rezultata međunarodnih testiranja obrazovnih postignuća učenika iz Srbije.

"Obrazovni sistem u Srbiji trebalo bi da promoviše demokratske i humanističke vrednosti i adekvatno pripremi pojedince za funkcionisanje u demokratskom, pluralističkom društvu", ocenjeno je u pismu.

Kako se dodaje, "demokratizacija treba da obezbedi dostupnost kvalitetnog obrazovanja, učešće svih zainteresovanih u procesima promena obrazovanja, uslove za ostvarivanje permanentnog obrazovanja, veću fleksibilnost školskih programa za uticaj lokalne zajednice.

Među potpisnicima pisma su profesori univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, profesori srednjih škola, članovi kancelarije pokrajinskog ombudsmana i brojne nevladine i studentske organizacije.

Pismo su potpisali i Fond za otvoreno društvo, Evropski pokret u Srbiji, Centar za obrazovne politike, Studentska unija Srbije, Studentska unija Univerziteta u Nišu, Dečiji romski centar, Centar za monitoring i evaluaciju, Edukativni centar Roma i druge organizacije.

Celo pismo možete pročitati u rubrici Mišljenja.