Problemi optičara iz Krupnja

Fabrika kontaktnih sočiva u Krupnju, poslovnica “Optike Beograd”, zatvorena je godinu dana posle privatizacije matične firme koju je u junu 2008. godine kupio konzorcijum Veterinarski zavod Zemun i Beta ITH PBB.

Mašine i objekat nekadašnje fabrike u kojoj su se proizvodila kontaktna sočiva su rasprodati, a radnici su premešteni u prodavnicu optičke robe u Loznici. Zaposleni primaju minimalnu zaradu, a gotovo polovinu plate izdvajaju za prevoz, jer im putni troškovi nisu plaćeni.

Deset radnika Fabrike kontaktnih sočiva iz Krupnja, nakon prodaje objekta, pre četiri meseca dobili su rešenje da se presele u prodavnicu u Loznici, jer ih po Zakonu vlasnik nije mogao rasporediti na radno mesto udaljeno više od 50 kilometara.

Sada u prostoru od 15 kvadrata, gde je do nedavno radila jedna osoba, u međusmeni od jedan do tri, radi njih jedanaest.

Osim što nemaju posla niti prostora da se smeste u malom objektu, imaju i drugih briga.

“Ne plaćaju ni prevoz, ništa ne plaćaju. Ovde dolazimo, mučimo se… Bruka, to je bruka”, kaže radnik Stevan Manojlović.

“Kasne plate, prevoz ne plaćaju. Jedno rešenje je da dolazimo peške 35 kilometara iz Krupnja”, kaže radnik Živko Stefanović.

Svi putuju iz Krupnja, mesta udaljenog tridesetak kilometara od Loznice, tako da za putne troškove koji nisu plaćeni izdvajaju govoto polovinu minimalnog ličnog dohotka, koliko dobijaju mesečno.

“Primamo minimalac od 15 300 dinara. Nemamo pare za prevoz da dođemo na posao”, kaže radnik Velizar Petković.

“Pitao sam da mi dođemo tamo u Beograd, a oni kažu da ćemo tada napustiti radno mesto i po zakonu dobiti otkaz”, tvrdi radnik Aleksandar Despić.

Posle prodaje “Optike Beograd”, koju je u junu 2008. kupio konzorcijum Veterinarski zavod Zemun i Beta ITH PBB, kapital Fabrike za proizvodnju sočiva u Krupnju u martu ove godine prenet je na račun novoosnovanog društva sa ograničenom odgovornošću “Optika plus”.

Mašine su rasprodate, a ubrzo i objekat. Deset radnika, osim Božidara Isailovića, koji je došao na mesto predsednika Skupštine opštine Krupanj, poslato je u prodajni objekat u Loznici, tako da od nekadašnje fabrike nije ostalo ni ime.

“Ova fabrika je u bivšoj Jugoslaviji bila druga po proizvodnji, posle ‘Getaldusa’, a sada je katanac na vratima”, podseća predsednik Skupštine opštine Krupanj Božidar Isailović.

Osim ovih problema, radnici potražuju novac za neisplaćene lične dohotke iz 2008. godine, kaže advokat Milan Gajić.

“Njima se duguje na ime ličnih dohodaka za period od marta 2008. pa do kraja te godine. Duguje im se i za naknade za regres za 2006, 2007, i 2008. godinu”, navodi Gajić.

Prvostepeni sud u Krupnju presudio je u korist radnika, a u međuvremenu je i drugostepeni potvrdio dve odluke. Sada čekaju na isplatu potraživanja, ali i da im se omoguće bolji uslovi rada.