Zamerke novim pravosudnim rešenjima

Dok se u Skupštini Srbije bliži dan izjašnjavanja o setu pravosudnih zakona, sve glasnije se govori da bi vladajuća koalicija, zbog stava mađarskih poslanika, mogla da bude suočena sa nedovoljnim brojem glasova za jedan od predloga - Zakon o teritorijalnoj organizaciji sudova. Ministarka pravde je ipak optimista.

Predstavnici vojvođanskih Mađara nezadovoljni su što nisu usvojeni njihovi amandmani o kojima bi Vojvodina dobila tri suda opšte nadležnosti više nego što je predviđeno predlogom zakona o teritorijalnoj organizaciji sudova.

“Između Subotice sa jedne strane i Novog sada sa druge strane, ni jedan osnovni sud ne bi postojao. Nažalost vlada je dala negativan odgovor. Mi očekujemo da nam kaže zašto nisu prihvaćeni amandmani. Ja ne želim da pretim jer ne znam kako će taj zakon biti usvojen“, kaže Balint Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara.

Ministarka pravde Snežana Malović objašnjava da se radi o potpuno novoj mreži sudova i da se set zakona mora posmatrati kao celina.

Ona kaže da su u tom smislu neki amandmani nacionalnih manjina usvojeni, kao i da recimo zakon predviđa da će u sredinama u kojima su zastupljene manjine na isti način biti zastupljene i sudije.

Prema predlogu zakona, Srbija bi trebalo da ima 34 suda opšte nadležnosti, umesto dosadašnjih 138 sudova. Beograd če jedini imati dva takva suda.

Svaki sud opšte nadležnosti imaće nekoliko jedinica u okolini. U sindikatu pravosuđa su protiv ovakvog smanjenja broja sudova.

Ministarka ponavlja da se zakonima povećava pravo na prirodnog sudiju, što do sada nije bio slučaj, jer su pojedini sudovi imali samo po tri sudije.

Reforma pravosuđa, čiji je deo i zakon o sedištima sudova, prva je reforma ove grane vlasti posle više od 60 godina.

Skupština u ponedeljak o javnom tužilaštvu

Inače, poslanici Skupštine Srbije završili su večeras raspravu o amandmanima na Predlog zakona o Visokom savetu sudstva, a rad će nastaviti u ponedeljak 1. decembra, kada bi trebalo da raspravljaju o amandmanima na Predlog zakona o javnom tužilaštvu.

Na taj predlog zakona podneta su 32 amandmana, od kojih je Vlada prihvatila 12. Predlog zakona o javnom tužilaštvu predviđa postojanje više vrsta tužilaštava i njihovu hijerarhiju, zatim vrednovanje i disciplinsku odgovornost tužilaca i njihovih zamenika.

Javno tužilaštvo Srbije, prema tom predlogu, činiće republičko javno tužilaštvo, apelaciona javna tužilaštva, viša javna tužilaštva, osnovna javna tužilaštva i javna tužilaštva posebne nadležnosti - tužilaštvo za organizovani kriminal i tužilaštvo za ratne zločine.

Predviđeno je da javnog tužioca bira Skupština na predlog Vlade, na period od šest godina, a zakonom se predlaže da listu kandidata za javnog tužioca sačinjava Državno veće tužilaca.

Takođe, predviđa se da o prvom izboru zamenika javnog tužioca na tu fumkciju odlučuje parlament, na predlog Državnog veća tužilaca, dok za trajno obavljanje funkcije, zamenike javnog tužioca bira Državno veće tužilaca, koje odlučuje i o njihovom izboru u drugo javno tužilaštvo.

O prestanku funkcije tužilaca odlučuje parlament, a o prestanku funkcije zamenika tužilaca Državno veće tužilaca.

Predlogom zakona je predviđen princip samostalnosti tužilaca i zamenika tužilaca u obavljanju tih funkcija, zabrana svakog uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na njihov rad, ali i disciplinska odgovornost tužilaca i njihovih zamenika u slučaju nesavesnog i nestručnog rada.

U toku današnje rasprave o amandmanima na Predlog zakona o Visokom savetu sudstva, čija je najznačajnija novina da to telo bira i razrešava sudije, a ne parlament, kako je do sada bio slučaj, najviše primedbi su imali poslanici SRS-a i DSS-a, i to na rešenja koja se odnose na kandidovanje i izbor članova Visokog saveta sudstva, posebno izbornih članova tog tela koje bira Skupština.

Radikali tvrde da će Visoki savet sudstva biti pre svega politički a ne sudski organ i kritikuju način predlaganja izbornih članova tog tela.

Oni su istakli i nužnost postojanja kriterijuma za izbor članova Visokog saveta sudstva.

Poslanici DSS predložili su i da se pooštre uslovi kada je u pitanju dužina radnog staža kandidata za članove Visokog saveta sudstva.

LDP smatra da ne treba da se širi krug onih koji mogu da pokrenu inicijativu za povlačenje mandata članovima Visokog saveta sudstva, te da je sasvim dovoljno da taj mandat ospore sami članovi.