Kako se opredeliti za srednju školu

Iako su gimnazije tradicionalno najinteresantnije za buduće srednjoškolce, i ove godine najveće gužve očekuju se u redovima za školovanje budućih kuvara i poslastičara. Za jedno mesto na smeru za kuvare ili turističke tehničare konkuriše i po sedam đaka. Motivi onih koji su školu već upisali, kako kažu, vrlo su jednostavni.

"Sviđa mi se i dobro je plaćen, kada završim, ići ću dalje, ali ću se i zaposliti", kaže jedan učenik.

Direktor Ugostiteljsko-turističke škole kaže da se svake godine za ova zanimanja otvore po dva nova odeljenja, ali da ni to nije dovoljno. "Čeka ih posao odmah, imaju prohodnost da studiraju i na visokim školama", kaže direktor Milijanko Portić.

"Naši učenici, ne samo u Srbiji, već i u inostranstvu, Parizu, Beču, rade u elitnim restoranima, postaju odlični menadžeri, lako nalaze posao", kaže on.



U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da deca odlično procenjuju šta se traži na tržištu i gde mogu dobro da zarade. Pri izboru zanimanja to je najčešći motiv.

"Šta se dešava u privredi i ekonomiji i uparite interesovanja učenika sa objektivnim ekonomskim trendom i kada se to poklopi, a gotovo uvek se to desi kao neka nevidljiva ruka da to vodi, onda idete u razvoj te oblasti", objašnjava Radovan Živković iz Republičke upisne komisije.

Da bi upisali neku od pet najjačih gimnazija u Beogradu, prošle godine učenici su morali da osvoje najmanje 98 poena. Sudeći prema interesovanju osmaka, jaka konkurencija u gimnazijama očekuje se i ove godine.

"Moj izbor je gimnazija zato što smatram da su moja interesovanja jedno sada, ali da će se za četiri godine promeniti. Sebi želim da ostavim još vremena za razmišljanje", kaže jedan budući srednjoškolac.

U školama uveliko traju pripreme za prijemne ispite i konsultacije sa roditeljima, kaže Vesna Nedeljković, direktorka OŠ "Mihajlo Petrović Alas".

"Deca i roditelji su dosta realni, obavljaju se konsultacije i pripreme. Organizujemo roditeljske sastanke, skreće im se pažnja da se pažljivo popune liste željenih škola da posle ne bi bilo problema", kaže ona.

Putari, građevinci, varioci - zanimanja su kojima mladi u Srbiji ne žele da se bave i to su na tržištu deficitarne profesije. Zanimljivo je da je ista situacija i u Evropi. Ali, tamo su poslodavci poslednjih godina te poslove počeli dobro da plaćaju, za razliku od poslodavaca u Srbiji.