Novak Lukić: U Hagu više ništa ne može da iznenadi

Lukić, koji je pred Tribunalom zastupao generale Momčila Perišića i Veselina Šljivančanina i koji je bio i član srpskog pravnog tima pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, u sporu između Hrvatske i Srbije po uzajamnim tužbama za genocid, ističe da je suđenje Karadžiću jedno od najznačajnijih kada se u obzir uzmu i obim suđenja i funkcija koju je obavljao onaj kojem se sudi.

- Činjenica da je suđenje trajalo četiri godine, da imamo oko 40 do 50 hiljada transkript-stranica sa suđenja, pokazuje koliko je Tribunal, u smislu standarda Tribunala, ozbiljno pristupio tom suđenju i koliko je, s druge strane, Karadžić ozbiljno pristupio svojoj odbrani. U Hagu se sudilo i drugim visokom političkim funkcionerima kao što su Milan Milutinović, koji je bio predsednik Srbije ili Milan Martić, koji je bio predsednik Republike Srpske Krajine, ali u segmentu težine krivičnih dela koje se stavljaju na teret Karadžiću, sa tačke optužnice koje se tiču genocida, s obzirom na period koji je pokriven optužnicom od 1992. do 1995, to svakako predstavlja najznačajnije suđenje. U odnosu na druga suđenja u Haškom tribunalu, kako kako ocenjujete tok suđenja Radovanu Karadžiću?

- Ono što pokazuje neku ozbiljnost tog suđenja je dužina trajanja. Stekao sam utisak da se Sudsko veće, kojim je predsedavao sudija O-Gon Kvon, trudilo da daje isti status i prava i tužilaštvu i optuženom Karadžiću. Podvlačim, trudilo se da ta prava jednako ostvaruje, da mu se omogući da sve svedoke koje želi sasluša i dovede pred sud. Drugi jedan veliki problem je Karadžić tu imao u pogledu fer standarda. To suđenje je poznato po tome što je više puta tužilaštvo, i to je utvrđeno od strane suda, prekršilo svoje obaveze. Nekoliko odluka Pretresnog veća su pratile i jasno ukazivale povrede tužilaštva prema obavezama prema optuženom, kao što je obaveza tužilaštva da dokumentaciju blagovremeno dostavi optuženom da bi on mogao da reaguje. To je pravo koje je fundamentalno u svakom postupku, pred svakim sudom, da optuženi ima dovoljno vremena da pripremi odbranu, da mu se materijali dostave na vreme. Ovde se često dešavalo, da li zlonamerno ili zbog ne pažnje to je duga priča, ali je više puta bilo takvih propusta da materijali nisu dostavljeni na vreme.

Kakva se presudu može očekivati i da li su uopšte moguća neka iznenađenja?

- Ja sam jednom već izjavio da mene u Hagu više ništa ne može iznenaditi. Na osnovu nekih ranijih presuda, ne može da se očekuje dobar sled. To je zbog toga što je položaj, mesto i uloga Radovana Karadžića, u nekim ranijim pravosnažni presudama već potvrđena. Njegovo mesto u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, posebno u odnosu na etnička čišćenja u BiH 1992. Koja su pomenuta i kao zaključci u presudama i kod Milomira Stakića, Radoslava Brđanina, Momčila Krajišnika. S druge strane, to ne može da se apriori smatra kao završena stvar jer se ovde sudi Karadžiću.

Javnost možda najviše zanima deo optužnice koji se tiče Karadžićeve odgovornosti po pitanju genocida u Bosni i Hercegovini. Uz genocid u Srebrenici, tereti se i za genocid počinjen 1992. godine u još sedam opština (Bratuncu, Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, i Zvorniku). Šta se tu može očekivati?

- Što se tiče genocida, postoje dve tačke optužnice. Jedna je za Srebrenicu gde su Haški tribunal i Međunarodi sud pravde već zauzeli stav da je zločin u Srebrenici genocid. Ono što tužilaštvo pokušava da dokaže jeste da se dogodio genocid u opštinama u BiH 1992. godinu. Ja mislim da tu neće biti osuđen jer tu ne vidim ništa novo u odnosu na dokaze koji su izneti u ranijim postupcima. Po ovom pitanju niko nije osuđen za genocid. U slučaju Milomira Stakića postojala je optužnica za genocid u bosanskim opštinama 1992, ali su te optužbe pale. Pale su i pred Međunarodnim sudom prave. Začudilo bi me ako bi ovo Sudsko veće pronašlo da postoji genocid po tom delu optužnice.

A kad je reč o tački optužnice koja se tiče genocida u Srebrenici?

- Ne verujem da će Sudsko veće odstupiti od ranijih zaključaka da su događaji u Srebrenici genocid. Međutim, ja ne vidim dovoljno dokaza koji bi mogli da uvuku Radovana Karadžića u zajednički zločinački poduhvat oko samog genocida. Ako u tom smislu, taj deo optužnice ne bude prošao, to će biti jedan veliki uspeh. Ukoliko Karadžić ne bude osuđen za genocid u Srebrenici, odnosno za učešće u njemu, onda se učešće politike u njemu isključuje i srebrenički događaj ostaje vezan isključivo za vojnu i policijsku priču.

Kad je obeležavana 20. godišnjica rada Haškog tribunala, tadašnji predsednik sud Teodor Meron je na kritike o radu odgovorio rečenicom "Ocenjujte Tribunala kad on završi svoj rad". Da li će se rad Haškog suda vrednovati na osnovu presude Radovanu Karadžiću?

- Sve značajnije presude, bez obzira za koga su donete, se posmatraju i kroz njih se ocenjuje rad Tribunala. Ali uvek postoji to nezadovoljstvo. Prvostepenu presudu hrvatskom generalu Anti Gotovini srpska strana je smatrala vrlo značajnom zato što je kazala nešto za šta smo mi smatrali da je pravedno i istinito. S hrvatske strane je strašno napadana. Kad su hrvatski generali oslobođeni, onda smo mi odreagovali suprotno njima. Svaka presuda ima efekat na javnost. Problem kod svih presuda u Hagu su predrasude. Problem je što će posle presude Karadžiću svi da daju izjave, a presuda će imati barem 1.000 stranica. Bez obzira kakva bude odluka, trebalo bi sačekati da se ta odluka pročita, prouči i da se onda daju komentari. Svi, i BiH, i u Hrvatskoj i u Srbiji bi trebalo da sačekaju da se presuda prouči. Na izricanju ćemo čuti samo izvod. Sama ta presuda neće i ne može da oslika rad čitavog Tribunala. Ko bude ocenjivao rad Tribunala, ocenjivaće rad od prvog dana, od prve presude, od pravnih standarda koje je ili uspostavio ili pokušao da ih uspostavi. Haški tribunal je preuzeo na sebe veliku ulogu jer je hteo da stvori pravne standarde, podvodeći ih pod međunarodno običajno pravo, koji će se u budućnosti primenjivati. Neko će jednog dana ceniti sve to, a ne samo kroz predsudu Karadžiću.

Očekujete li da će se presuda Radovanu Karadžiću tumačiti kao presuda jednom narodu?

- Nažalost, iako je i tužilac Alan Tiger, koji je vodio ceo postupak protiv Karadžića, u završnoj reči naveo da se i ovaj krivični postupak, kao i svi krivični postupci, vodi protiv pojedinca, ovo je tako ozbiljan postupak i tako vezan sa jednom politikom, koja se u mnogom odražavala ne samo na jedan narod, tako da u nekoj javnosti nikada se to neće sagledati kao isključivo presuda koja se odnosi samo na jednog čoveka. Nadam se, ako presuda bude osuđujuća, da se neće odnositi na jedan narod, ali će se sigurno odnositi na jednu politiku. Ta presude će kroz svoje zaključke obrađivati i ocenjivati i jednu politiku.