SOS telefon- sa druge strane žice

Mnoge NVO se bave pitanjima neravnopravnosti žena i rodno zasnovanim nasiljem, ali svega dvadesetak njih je pokrenulo SOS liniju za pomoć žrtvama. Šta je to što je vas kao organizaciju motivisalo da pokrenete ovaj vid pomoći?

Kao novinarka, sam još devedesetih bila zainteresovana da izveštavam o položaju žena, posebno Romkinja u društvu i porodici. Tako sam napravila prilog o gradskom SOS telefonu u Nišu i zarazila se ovom problematikom. Napustila sam novinarstvo 2005-te godine , okupila mlade obrazovane Romkinje i otvorila organizaciju. Pokrenule smo „ SOS telefon za Romkinje i decu žrtve porodičnog nasilja „ kao prvi u Evropi na romskom jeziku. Prva sredstva ya rad ovog SOS-a obezbedile smo preko fonda B92.

Na koji način se finansira rad vaše organizacije?

Iako smo 31.11.2013. godine ratifikovali Konvenciju SE, kojom se obavezuju države odnosno lokalne samouprave da finansiraju rad SOS servisa, to kod nas još uvek nije tako. To nas navodi da putem projektnog apliciranja kod stranih donatora tražimo sredstva za opstanak rada SOS servisa.

Kakva je vaša saradnja sa institucijama sistema u različitim sektorima za zaštitu žrtava, sa centrima za socijalni rad, policijom, sudom, tužilaštvom, zdravstvenim institucijama?

Foto: sigurnakuca.net

2011. godine potpisale smo Memorandum o saradnji sa Centrom za socijalni rad u Nišu. Saradnja je solidna sa svim adekvatnim institucijama, mada nailazimo na probleme kada reagujemo na neke nepravilnosti u njihovom radu. U svakom slučaju moramo da sarađujemo i da uvažavamo svakog aktera u postupku izlaska iz kruga nasilja .To je u interesu žena sa iskustvom nasilja pogotovu Romkinja koje pored nasilja od strane partnera, nailaze i na diskriminaciju kada pokrenu postupak za izlazak iz nasilja. Najčešće se svrstavaju u rang siromašnih i ne postupa se adekvatno kao prema ženi sa iskustvom nasilja. Najbočjka saradnja je sa PU i zdravstvenim ustanovama.

Jedan od načina pomoći žrtvama jeste organizovanje grupa za samopomoć ženama koje su pretrpele nasilje. Da li vaša organizacija pruža ovu vrstu usluga svojim korisnicama i u čemu se ogleda efikasnost ovih grupa?

Da, sve konsultantkinje su prošle obuku za vodičice grupa samopomoći. Efikasnost ovakvih grupa je u tome što žena postaje osnažena da sagleda iz raznih uglova koje su alternative za izlazak iz kruga nasilja, shvata da nije usamljena u ovom problemu i da ima podršku ostalih.

Na koji način bi, po Vašem mišljenju, uspostavljanje jedinstvene nacionalne SOS linije olakšalo ženama koje su preživele nasilje?

U skladu sa Konvencijom SE , predviđeno je otvaranje jedinsvene nacionalne SOS linije. Smatram da je to dobar poćetak priznavanja rada SOS telefona od strane ženskih NVO-a koje su se dokazale kao klvalitetni pružaoci ove socijalne usluge. U isto vreme i umreženost SOS-a i taćnost podataka o broju poziva.

Za same korisnice, besplatna linije, kvalitetna i brza usluga najbliža njoj i njenim potrebama.

Intervju je rađen u okviru programa podrške UN agencija (UNDP, UNICEF i UN Women) ženskim organizacijama koje pružaju uslugu SOS telefona za žene žrtve nasilja. Sve intervjue možete pogledati na sajtu sigurnakuca.net.