Nova, ambiciozna Srbija

Sa velikim zadovoljstvom vam predstavljam osnovu izveštaja o odnosima između EU i Srbije. U protekloj godini je taj Odbor raspravljao i usvojio stavove o Albaniji, BiH, Kosovu, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Makedoniji. Kao izvestilac za Srbiju, zbog otkazivanja pregovora o stabilizacijsko asocijacijskom sporazumu, duže od godinu dana, nisam mogao da počnem sa pripremom izveštaja, jer u odnosima, između EU i Srbije, napretka skoro nije ni bilo.

Raduje me da to više nije tako. Srbija ima novu, ambicioznu pro-evropsku i pro-demokratsku vladu, koja je već dokazala svoju spremnost za saradnju sa međunarodnim sudom u Hagu. Ta saradnja je omogućila obnovu pregovora o stabilizaciji i asocijaciji, koji bi mogli da se završe krajem ove godine, ako Srbija bude, u potpunosti, sarađivala sa haškim sudom. Želeo bih da istaknem da poslednje aretacije Zdravka Tolimira i Vlastimira Đorđevića dokazuju da je Srbija sposobna da uhvati sve optuženike za ratne zločine. To je dobra preporuka za budućnost, zato sam ubeđen da će Srbija uskoro izručiti i preostala četiri optuženika.

Kao što smo upravo čuli od srpskog ministra spoljnih poslova, Vuka Jeremića, Srbija se još uvek nalazi u teškom položaju, suočena sa bolnim problemom rešenja konačnog statusa Kosova. Čvrsto sam ubeđen da su, srpska integracija u EU i status Kosova, dve odvojene stvari i da bi pokušaj njihovog spajanja, mogao da dovede do štetnih posledica. Uzevši u obzir činjenicu da je Evropski parlament, u izveštaju Josta Lagendajka, već oblikovao svoj stav prema Kosovu, želim da se problem Kosova ne pominje u mom izveštaju. Članove i članice parlamenta, zato, pozivam da ne ulažu amandmane, koji se izrecno odnose na konačni status Kosova.

Srbija zaslužuje sve čestitke, jer se, tokom poslednje godine, latila teških izazova, uključivši i odvajanje Crne Gore, izvođenje slobodnih i regularnih parlamentarnih izbora, kao i oblikovanje nove vlade. Jer se uspešno suočila sa tim izazovima, možemo očekivati da će se  srpski lideri suočiti sa stvarima, koje su, u tokom poslednje godine, bile donekle zanemarene. Tu posebno spadaj usvajanje zakona, koji ćepoboljšati život stanovnika Srbije, kao što je, na primer, usvajanje državnog proračuna za 2007. godinu, imenovanje zaštitnika ljudskih prava, sudija Ustavnog suda, predstavnika za informacije od javnog značaja i kroćenje nezaposlenosti i korupcije.

Mislim da je potrebno pozitivno oceniti i napredak u području poštovanja ljudskih prava u Srbiji i odredbe novog ustava, posebno one, koje se odnose na zaštitu manjina. Na osnovu njih su albanske političke stranke, iz Preševa, prvi put, posle deset godina, učestvovale na opštim, srpskim izborima. Povećala se i zastupljenost etničkih manjina, kako u zakonodavnoj, tako i u izvršnoj grani vlasti. Raduje me i da je vlada, juče, usvojila amandman romskog poslanika Srđana Šajina i time, za narednih šest meseci, obezbedila oko 150.000 evra, za projekte povezane sa »Romskom Decenijom«. I više od toga, unutar etnički odnosi, u Vojvodini, su se, približno za godinu dana, osetno poboljšali, Uzevši u obzir pozitivne pomake u saradnji sa haškim sudom, smatram da bi taj Odbor (i.e.AFET) mogao da otvori rezerve sa IPA fondom za Srbiju, koji je Evropski parlament predvideo u opštem proračunu za 2007. godinu.

Uprkos svemu je, ipak, svakom posmatraču, političke situacije u državi, jasno da nasledstvo prošlosti još uvek opterećuje Srbiju. Poslednji politički motivisani napadi, raširen govor mržnje u medijima, politički napadi na aktiviste za ljudska prava, novinare i političare, koji se usuđuju da pruže otpor nacionalistima, su zabrinjavajući znak u Srbiji. U tom kontekstu je, nedavno izvinjenje predsednika Tadića Hrvatskoj, za sve ratne zločine počinjene u ime Srbije, prelomni gest, koji zaslužuje posebno priznanje. Podsticajno je i to da je, ministar spoljni, Vuk Jeremić, za svoju prvu posetu inostranstvu, izabrao BiH. Važan gest pomirenja, u regiji, bi bilo i usvajanje deklaracije, od strane srpske skupštine, o osudi genocida u Srebrenici.

Takav gest, koji bi otvorio put umirivanju situacije u regiji, zahteva i konkretna činjenja; vlada mora da sprovede reformu policije, bezbedonosnih struktura i vojske i da se, efikasnom kampanjom, javno i otvoreno, suoči sa nasleđem Miloševićeve politike. Zato i podržavam inicijativu posebnog tužioca, koji želi da otkrije političku pozadinu ubistva bivšeg predsednika vlade, Zorana Đinđića. Iz istih razloga žalim zbog odluke srpskog vojnog suda, u presudi izrečenoj grupi Škorpioni, za ubistvo šest muslimana iz Srebrenice.

Nedavno istraživanje beogradskog Centra za ljudska prava, istraživačke agencije Stratedžik marketind i fonda OEBS, ukazuje da 50 odsto ispitanih Srba ne veruje da se genocid, u Srebrenici, zaista dogodio, dok 43 odsto smatra da ta ubistva, ako je i došlo do njih, nisu zločini. Razlog za zastrašujuću statistiku leži u tome da se Srbija još uvek nije suočila sa prošlošću. Ubeđen sam da, državljani Srbije, imaju pravo da saznaju o vojnoj politici i genocidu, koji je bio počinjen u njihovom imenu, kao i to, ko su bili počinioci tih zločina.

Istovremeno utvrđujem da striktni EU vizni režim, koji sprečava običnim građanima Srbije, komunikaciju sa njihovim sagovornicima u EU, ometa razvoj srpske demokratije i podstiče ksenofobiju i nacionalizam. Pozdravljam usvojene sporazume o viznim olakšicama, koje su ispregovarale države zapadnog Balkana. To je važan korak ka konačnom cilju, slobodnom putovanju svih državljana zapadnog Balkana u EU. Zato, u svom izveštaju, pozivam Komisiju, da oblikuje konkretne nacrte za viznu liberalizaciju.

U zaključku bih želeo da naglasim, da moj izveštaj nije iscrpan i da ne mislim da je potpun. Ostaje, naime, još mnogo problema, koje u prvo čitanje, zbog ograničenog vremena govora, nisam mogao da uključim. U to spadaju pitanja, kao što su Romi, borba protiv trgovine ljudima, kao i traženje nestalih u ratovima na području bivše Jugoslavije. Te probleme ću obuhvatiti amandmanom na izveštaj. Radovaću se svom vašim doprinosima i živoj raspravi, kao i dobroj saradnji tokom narednih meseci.