Kašogi je mrtav, u igri su milijarde $ - sledi li razvod veka?

Američki predsednik Donald Tramp i saudijski princ naslednik Mohamed bin Salman stežu mišiće, kako to običaj već nalaže, ali po svemu sudeći, za otvoreni sukob, ulozi su previsoki, a posledice jednako poražavajuće za obe strane, prenosi Jutarnji list.

Naime, brak te dve, donedavno "prijateljske" zemlje premrežen je dogovorima i ugovorima vrednima milijarde dolara. Koliko je razvod izvestan i ko bi izašao kao pobednik, a ko kao gubitnik, teško je pretpostaviti.

Pre nedelju dana, pod pritiskom javnosti, Tramp je nevolljno Rijadu uputio upozorenje da ih čeka “ozbiljna kazna” ako su upleteni u ubistvo i mučenje novinara, inače državljanina SAD-a i istaknutog kritičara vlasti Saudijske Arabije, a za koga se na kraju danas obelodanilo da je ubijen.

Nafta je logična poluga moći Saudijske Arabije. Saudijci su ju pre dva dana, očekivano, i iskoristili. Zapretili su SAD, između ostalog, podizanjem cena nafte s trenutnih 80 dolara po barelu do čak 100 ili 200 dolara. Taktika je to kojom se Saudijci služe već decenijama, ali situacija se u globalnoj naftaškoj areni u poslednje vreme promenila. SAD je od ove godine zauzeo tron globalnog proizvođača nafte iz škriljaca. Iako Saudijska Arabija još uvek ima znatan uticaj na članice OPEC-a, povećanjem cene barela, piše CNN, zapravo bi si pucali u nogu.

Ohrabrili bi nove investicije SAD-a u škriljce, obnovljive izvore energije i električna vozila. S druge strane, uvoz saudijske nafte u SAD još uvek nije zanemariv pa se ni Tramp ne može opustiti. Drugi su najveći dobavljač nafte za SAD, nakon Kanade, s gotovo milion dostavljenih barela dnevno i čine 9 odsto ukupnog američkog uvoza. Takođe, u slučaju da Saudijci zaista uvedu sankcije SAD, Tramp bi bio prisiljen da pronađe drugi izvor crnog zlata. No, kome se obratiti? Možda Venecueli, pokidanoj političkom i ekonomskom krizom, Iranu kojem slede upravo američke sankcije na naftu ili Kini s kojom su u trgovinskom ratu?