Evrozona nema spokoja, strah ponovo raste

Evrozona je bila van fokusa nekoliko mese otkada je letos prevaziđena kriza s mogućim izbacivanjem Grčke, ali se opet pojavilo nekoliko strahovanja - od pitanja oko Grčke do stabilnosti finansijskog sistema.

Ta briga za evrozonu postala je vidljiva poslednjih nekoliko dana tokom kojih je indeks atinske berze pao na najniži nivo u poslednjih 26 godina, a istovremeno su i akcije najveće nemačke banke, Dojče banke, zbog sumnji za njeno finansijsko zdravlje, naglo pale.

Nervozu dodatno podstiče mučenje evrozone da pojača privredni rast, stvori nova radna mesta i podigne inflaciju na željeni nivo.

Podaci za privredni rast u četvrtom tromesečju, koji će biti objavljeni u petak, verovatno će pokazati nastavak rasta od nekih 0,3-0,4 odsto, isto kao u proteklom periodu, ali uprkos jeftinijoj nafti, niskoj vrednosti evra u odnosu na dolar i slaboj inflaciji.

Ako se prognoza ispostavi kao tačna, 2015. će verovatno biti najbolja godina za evrozonu od 2011, ali to i nije za neko slavlje, navodi AP. Rast od 1,5 odsto neće mnogo doprineti smanjenju nezaposlenosti koja je u evrozoni na 10,4 odsto, ali u Grčkoj i Španiji i dvostruko veća.

Dodatno zabrinjava to što se rast ove godine verovatno neće poboljšati, dok na horizontu prete rizici.

Grčki finansijski problemi bi opet mogli da se rasplamsaju pošto su pokušaji vlade da sprovede reformu penzionog sistema naišla na široke proteste.

Pored toga, grčka privreda će i ove godine verovatno biti u recesiji. Grčke banke su pogođene i visokim postotkom loših zajmova. Oko 46 odsto ukupnih zajmova u grčkim bankama su problematični.

Nisu, međutim, jedino grčke banke opterećene lošim zajmovima. Proteklih nedelja se pojavila i zabrinutost za finansijsko zdravlje italijanskih banka za koje se procenjuje da u lošim zajmovima imaju 350 milijardi evra, što je više od 30 odsto ukupnih loših zajmova u evrozoni.

Akcije nemačke Dojče banke i švajcarske Kredi Svis su takođe doživele pad akcija usled zabrinutosti da neće moći da plaćaju predstojeće obaveze.

Dodatne poteškoće evrozoni donosi i politička neizvesnost.

U Portugalu je na vlast došla socijalistička vlada koja osporava mere štednje. Najava odustajanja od budžetskih rezova i privatizacije mogla bi da naiđe na hladan prijem u drugim članicama koje su učestvovale u programu pomoći Lisabonu kada je bio suočen s finansijskom krizom.

U susednoj Španiji se već više od mesec dana neuspešno pregovora o formiranju nove vlade, pa bi mogli biti raspisani novi izbori na kojim bi mogli da u prvi plan izbije radikalni levičarski Podemos.

Takođe na evrozonu baca senku i potencijalni referendum u Velikoj Britaniji o izlasku iz Evropske unije. Mada Velika Britanija nije članica evrozone, njen izlazak iz šire Evropske unije bi kratkoročno mogao negativno da utiče i na privredu zemalja koje koriste evro.