Nafta određuje budućnost Rusije

Prostor preko čak 11 vremenskih zona. Ima 12 odsto svetske proizvodnje nafte, isto toliko njenih rezervi izvan Bliskog istoka i 22 odsto proizvodnje izvan OPEK-a.

Međutim, pitanje je kakva je energetska budućnost Rusije.

U kontekstu tehnološke revolucije koju je u poslednje tri godine, donela takozvana čvrsta nafta, njeno dobijanje iz škriljca, što je mnoga donedavno neproduktivna nalazišta učinila veoma izdašnim i visokoprofitabilnim.

"Rusiji ne ponestaje nafte, ponestaje joj jeftine nafte”, glavna je teza Tejna Gastefsona, energetskog konsultanta i profesora univerziteta Džordžtaun koji se ruskom naftom bavi već 30 godina, perfektno govori ruski jezik i ključne aktere tamošnjeg naftnog sektora poznaje lično. Rusija je u poslednje dve decenije uglavnom eksploatisala ono što joj je u nasleđe ostavio Sovjetski Savez, ali na tim džinovskim nalazištima, mahom na zapadu Sibira, priroda čini svoje: ona se polako iscrpljuju: tamošnja proizvodnja je u opadanju još od 2007 (mada se ukupne količine ruske nafte prošle godine bile veće za 1,6 odsto u odnosu na prethodnu).

Tokom devedesetih slaba ruska država omogućila je naftnoj industriji da se restrukturira, privatizuje i počne modernizaciju. Obnova jake državne vlasti koju je doneo odlazak Borisa Jeljcina i dolazak Vladimira Putina u prvoj deceniji ovog veka taj trend je preokrenula: država je povratila kontrolu nad naftom. Ključni događaj u tom pogledu, prekretnica i za Putina i odnos države i naftne industrije, bila je afera „Jukos” i hapšenje naftnog oligarha Mihaila Hodorkovskog. Drugo lice tog procesa jeste to da je Rusija od naftnih prihoda danas mnogo zavisnija nego u sovjetskoj eri. Nema drugog sektora u zemlji koji je u tolikoj meri vitalan za prosperitet Rusije. Nafta u tom pogledu nema alternative: nafta će, tvrdi profesor Gastefson, u doglednu vreme određivati budućnost Rusije.

Po podacima koje je izneo, nafta je 2001. u prihodima od ruskog izvoza učestvovala sa 34 odsto, a 2011. sa 52 odsto (plus 12 odsto od gasa). Ova dva energenta u budžet Ruske Federacije unose 49 odsto njegovih poreskih prihoda.

Novi kontekst je da će, zbog demografskih trendova i svega drugog, troškovi ruske države rasti, a profit koji ubira od nafte, opadati. Najveći deo naftne dobiti biće neophodan samoj industriji za sopstvenu modernizaciju, piše Politika.

"Ni država ni naftna industrija nisu najbolje pripremljeni za dolazeće izazove, jer ni fiskalni sistem ni regulatorni mehanizmi ne podstiču inovaciju i modernizaciju. Moja prognoza je da će već od 2015. naftni prinosi početi da opadaju. Najverovatniji scenario je postepeno opadanje ruske naftne produkcije do 2020, a pogotovo između 2020 i 2030.”