Putina s vlasti ruši jedino kriza

To je prognoza profesora finansija i predavača na Ruskoj ekonomskoj školi Rubena Enikolopova.

On upozorava da je u periodu takozvanog ruskog ekonomskog čuda, tokom prvog i drugog Putinovog predsedničkog mandata, od 2000. do 2008. godine, oko 90 odsto privrednog rasta u najprostranijoj zemlji sveta obezbeđeno na račun visokih naftnih prihoda.

Svi prihodi države su zavisili tokom tog razdoblja, u najvećoj meri, od kretanja cena sirove nafte, upozorava Enikolopov, uz ocenu da Putinova vlada u proteklom periodu nije uradila ništa da suštinski reformiše privredu. Kao posledica takvog odnosa budžet Rusije je iz godine u godinu sve "napetiji". To znači da budžetski rashodi stalno rastu, dok se prihodi države ne uvećavaju u potrebnoj meri, objasnio je on.

"Porezi se prikupljaju loše, a svaki pokušaj pritiska na poreske obveznike na kraju će rezultirati jačanjem 'sive' ekonomije", upozorava Enikolopov, uz napomenu da bi i uvećanje unutrašnjeg duga bila "složena operacija".

Moguće je, prema rečima eksperta, povećati porez "Gaspromu" i drugim velikim kompanijama, ali to neće, najverovatnije, biti učinjeno iz političkih razloga.

Izbegavanje nove krize zahteva da nova ruska vlada smanjuje javnu potrošnju, ali teško je poverovati da će Putin i njegovo okruženje to dozvoliti, smatra Enikolopov.

On, ipak, ne veruje da će se u slučaju izbijanja nove krize ponoviti 1991. godina kada se, pod udarom teških poremećaja u ekonomiji bivšeg Sovjetskog saveza, ta ogromna zemlja očas raspala.

"Naša ekonomija po osnovnim pokazateljima sada je, ipak, manje-više tržišna", tvrdi ruski stručnjak i dodaje da zbog toga nije u izgledu krah kakav se dogodio na samom početku devedesetih godina prošlog veka u bivšem Sovjetskom savezu.

Enikolopov, međutim, upozorava da "ogroman broj ljudi koji sada podržava sadašnju (Putinovu) vlast može, u slučaju oštre krize, brzo da promeni stranu."

Sve slabosti ruske ekonomije

U slučaju da sadašnji zastoj u globalnoj ekonomiji eskalira u još jednu veliku krizu, ruska privreda će, kako je ocenio bivši ministar finansija te zemlje Aleksej Kudrin, doživeti velike teškoće. Devizne rezerve, koje se već dve godine kreću oko stabilnih 500 do 520 milijardi dolara, naglo bi počele da se tope, a veliki devizni priliv od izvoza energenata, prvenstveno nafte i prirodnog gasa, zbog manje potraženje i znatno nižih cena, drastično bi opao.

Oštri kritičari Putinove ekonomske politike, iz redova ruskih nacionalista, aktuelnom ruskom premijeru i budućem novom - starom predsedniku već odavno zameraju što godine ekonomskog blagostanja i visoke konjunkture nije iskoristio da "pokrene razvoj zemlje", ulažući u infrastrukturu i u "devastirani vojni kompleks."

Poznati ekonomisti, Sergej Glazjev, Mihail Deljagin i Oleg Šćukin, predvode oni struju eksperata koji smatraju da se Rusija hitno mora odreći "dolarske zavisnosti" i odlučno poraditi na brzom pretvaranju svoje valute - rublje - u potpuno konvertibilnu novčanu jednicu.

Glazjev tvrdi da je baš galopirajuća "dolarizacija" bila jedan od osnovnih uzroka slabosti ruske privrede koja je, prema mišljenju tog eksperta, u protekle dve decenije, pretvorena u pravi "sirovinski dodatak Zapada."