Radno mesto ključ, evo koje je najpoželjnije

To je zaključeno je na skupu "Promovisanje inkluzije u Srbiji: dijagnostika i politike".

Na tom događaju koji je organizovala Svetska banka na panelu "Zapošljavanje i inkluzija", rečeno je da su gubitak posla ili nezaposlenost rizici koji mogu da uslove pad standarda domaćinstva u okviru zajednice.

Naglašeno je i da je istraživanje koje je rađeno, pokazalo da građani smatraju da je radno mesto ključan mehanizam za unapređenje njihovih života i da je tu jako važna podrška porodice.

Smatra se i da su političke i socijalne veze, ali i društvene norme, ključni faktor pri zapošljavanju i poboljšanju individualnog blagostanja.

Sociolog Svetske banke Giora Demarći kazala je predstavljajući publikaciju "Gradovi Evrope i Centralne Azije: novi uvidi u zajedničkom prosperitetu i zapošljavanju", da 37 odsto muškaraca i 48 odsto žena smatra da su veze, bilo plaćene, porodične ili partijske, od presudnog značaja za napredovanje u poslu.

Ona je navela i da je istraživanje pokazalo i da su više željena radna mesta ona gde je rad na neodređeno vreme i po mogućstvu u državnom sektoru, jer ona nude stabilnost i sigurnost.

Kako je dodala, pokazalo se i da društvene norme, naročito one vezane za rod, utiču na pristup zapošljavanju, kao i da je isključenost sa tržišta rada u većoj meri prisutna među mladim ženama.

Na skupu je iznet podatak i da razlike u stopi aktivnog učešća na tržištu rada između muškarca i žena u Srbiji vode ka potencijalnim ekonomskim gubicima u bruto dohotku po stanovniku od oko 16 odsto.

Istaknuto je i da je nezaposlenost među mladima veoma visoka u Jugoistočnoj Evropi, kao i da 37 odsto mladih u Srbiji navodi da je nedostatak fiansija glavni razlog zbog čega ne razmišljaju da pokrenu sopstveni posao.

Mladi, posebno mlade žene u Srbiji, kako je rečeno smatraju da su prepreke sa kojima se suočavaju kada pokušaju da stupe na zržiste rada i nedovoljna mogućnost za brigu o deci, odnosno 18 odsto žena navodi porodične obaveze kao razlog neaktivnosti na tržištu rada.

Iznet je i podatak da u Srbiji svaka peta mlada osoba nit je zapislena, niti je uključena u obrazovanje ili bilo koji vid obuke, a to je dvostruko više od proseka u EU.