Srpski Davos bio konstruktivan?

Savez ekonomista i Udruženje korporativnih direktora najavili su da će predložiti Vladi mere kako da se sprovede reindustrijalizacija i brže oporavi privreda.

Srpski privrednici očekuju od Vlade da stvori povoljno i predvidivo poslovno okruženje i da posebno podstakne one privredne grane gde postoji konkurentska prednost i potencijal za rast izvoza, zaključeno je na 20. Kopaonik biznis forumu, koji se završava danas.

Privrednici smatraju da će se održiv modela razvoja Srbije ostvariti izgradnjom delotvornog pravnog okvira za poslovanje, kao i ulaganjem u infrastrukturu.

Istovremeno, najviši državni zvaničnici pozvali su privrednike da učestvuju u stvaranju povoljnijeg regulatornog okvira, a naročito u pripremi Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o radu čija neefikasnost najviše sputava poslovanje danas.

Na Kopaonik bizbnis forumu, koji je počeo 12. marta, o potrebi za efikasnijom javnom upravom govorili su i strani investitori i predstavnici Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, upozorivši još jednom na potrebu da se smanji javna potrošnja i pokrenu strukturne reforme javnog sektora.

Više fotografija za Kopaonik Biznis foruma pogledajte u našoj FOTO GALERIJI Korporativizaciju javnih preduzeća podržala je i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, naglasivši da izvršna vlast i centralna banka moraju da sarađuju i da samo kroz koordinaciju monetarne i fiskalne politike može da se obezbedi povećanje konkurentnosti i stvore uslove za dugoročnu makroekonomsku stabilnost i jak dinar.

Posebno indikativna analiza neefikasnosti javnog sektora i opterećenja koje proizvodi, predstavljena je na panelu koji se bavio
makroekonomskom stabilnošću.

Ocenjeno je da bez reforme javnog sektora ukupan iznos prikupljenih poreza i doprinosa, koje u budžet uplaćuje deo privrede koji pozitivno posluje, nedovoljan za normalno funkcionisanje države i uzrokuje zaduživanje kao način pokrivanja deficita.

Na forumu je razgovarano i o širem kontekstu evropskih integracija koji pored političkih pitanja, podrazumeva i niz reformi, a posebno pravosuđa.

Privrednici su naglasili da rad pravosuđa utiče na cenu novca, budući da ograničena mogućnost oslanjanja na efikasnu primenu ugovora poskupljuje poslovanje.

Posebno su raspravljane i pojedine sektorske politike, uloga finansijskih institucija i pitanje regionalnog razvoja, a iz oblasti menadžmenta se razgovaralo o izazovima savremenog upravljanja preduzećima.

Kopaoničkom biznis forum, koji organizuje Saveza ekonomista Srbije i Udruženja korporativnih diektora Srbije, prisustvovalo je više od 500 učesnika, među kojima su bili premijer Srbije Ivica Dačić, ministri u Vladi Srbije, ali i najznačajniji poslovni ljudi u zemlji iz svih oblasti privre

Novinari o Forumu: Kriza i kako iz nje izaći

Kopaonik biznis forum pratilo je više od 100 pripadnika "sedme sile", koji uglavnom ističu da su učesnici bili odmereniji i realniji u davanju prognoza u odnosu na prethodne godine, a da je osim reindustrijalizacije, koja je bila glavna tema skupa, u centru pažnje bila kriza i kako iz nje izaći.

Novinarka ekonomske redakcije RTS-a Vesna Damjanić Branković, rekla je da je ovogodišnja tema pogodak - jer je kriza i dalje velika i moraju se tražiti rešenja.

"Primetno je da su učesnici ove godine dosta realniji i oprezniji u prognozama kada će kraj krize, i niko se ne usuđuje to da kaže, ali ipak svi rade na tome da se ona što pre prevaziđe", iznela je svoje utiske novinarka RTS-a.

Ona takođe smatra da ne treba imati velika očekivanja od Foruma, jer su učesnici tu da razmene ideje, poslovne kontakte i da se vide neformalno na jednom mestu.

Sličan utisak ima i Marko Subotić iz Al Džazire koji je primetio da osim reindustrijalizacije i dalje dominira priča o ekonomskoj krizi i da je zabrinjavajuće što niko nije optimista da će Srbija brzo izaći iz recesije.

Utisak novinara najviše je "potkrepilo" to što se na jednom od panela na pitanje da li se može skorije očekivati izlazak iz krize, niko od privrednika nije usudio da kaže da će se to desiti pre 2015. godine.

"Nisam čuo mnogo novog, uglavnom se sve vrti oko toga da li država treba da pomaže privrednicima i slično... Svi misle da svako treba da radi svoj posao, a ne svi sve i da država, privrednici i banke treba da se odreknu nečeg, odnosno dela svojih potraživanja", kazao je Subotić.

Milica Rilak, novinarka Radio Beograda kaže da iz godine u godinu dominiraju slične teme.

"Meni se čini da je ovog puta više nego ranije izražen opštiji deo i kao da se ovde opipava puls kakve namere ima vlada u vezi reindustrijalizacije... Zanima me šta će biti sprovedeno, a čuli smo da je ona neophodna ali da se ona sprovede odmereno", kaže Milica Rilak. Na pitanje da li je čula nešto novo u odnosu na skupove pretodnih godina, ona je rekla da ipak nije ali da je u svakom slučaju važno što su sve teme "okupljene" na jednom mestu i što je od predstavnika privrede, vlade, bankarskog sektora moglo da se čuje šta misle o tome.

Alma Muslibegović iz lista Elektroprivrede Srbije KWH pohvalila je ovogodišnju organizaciju foruma ističući da je ona bila odlična i da je izabrana top tema.

"Do sada je uglavnom bilo reči o kursu, monetarnoj politici, fiskalnoj politici, uslugama i trgovini, a sad je sva pažnja usmerena ka prozivodnji. Mogle su se čuti zanjimljive stvari, svaki dan različite teme, i videti šta misle strani ambasadori, investitori", kaže Muslibegović.

Ton je kako je kazala, ove godine bio "niži" u odnosu na prethodne dve godine kada su bila aktuelna politička dešavanja poput rekonstrukcije vlade i izbora.

Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk kaže da je na ovogodišnjen forumu ipak nedostajalo praktičnih stvari.

Neformalni susreti tokom Kopaonik biznis foruma i sve ono što se dešava van sale, zapravo je najzanimljivije i najkorisnije, ocenio je on i dodao da se na forumima “menjaju glavni glumci, a da režija ostaje ista”.

"Svi znamo šta treba uraditi, ali ne znamo kako i ko bi trebalo da preuzme tu ulogu. Pojedini privrednici očekuju od države da bude inicijator svega, ali država ne može da bude ona koja pokreće prozivodnju, već treba da stvori ambijent da privatni investitori, strani i domaći ulažu u relan sektor, odnosno u proizvodnju nečega što možemo da izvozimo", rekao je Ćulibrk.

Govoreći o ovogodišnjoj temi-reindustrijalizacija, Ćulibrk kaže da je važno što je bila drugačija za razliku od prethodnih godina i što je postalo jasno da se ne može samo razvojem usluga ići napred.

Prvi put došao Beko, prvi put nema Miškovića

“S druge strane, ove godine smo imali prvi put gospodina Milana Beka, i bio je jedna od glavnih zvezda.Znači, potpuno se menja scena, jedino je režija ostala ista”, prokomentarisao je Ćulibrk.

Njegova prva asocijacija na Kopaonik biznis forum je, kako kaže, da će skup trajati tri dana, da će se pričati šta su ključni problemi, ali da se neće čuti baš mnogo rešenja kako da se izađe iz krize.

“Čim neko pomene Kopaonik biznis forum, ja pomislim da će se tu skupiti 500 ljudi koji stvaraju više od 50 posto bruto društvenog proizvoda zemlje, da će doći premijer, polovina ministara, i da će rasprave trajati po ceo dan”, precizirao je Tanjugov sagovornik.

Odnos novinara prema Biznis forumu promenio se u poslednjih nekoliko godina, dodao je on.

“Do nedavno je vrlo sporadično moglo da se vidi šta se odvija izvan zvaničnog dela foruma. U poslednje vreme naslovne strane dobijaju događaji koji su potpuno van sale: ko se s kim sreo, ko je pevao u nekoj od brojnih kafana i pabova, ko je s kim ručao, pio…to je postalo važnije od onog što se dešava na zvaničnim panelima , pa izgleda i važnije od toga da li uopšte ima rešenja za ono što svakog građanina ove zemlje pogađa”, ocenio je Tanjugov sagovornik.

Ove godine, po prvi put na Biznis forumu nije učestvovao vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković. Podsetimo, on se trenutno nalazi u pritvoru koji mu je nedavno produžen na tri meseca.

Policija je privela Miškovića 12. decembra 2012. zbog malverzacija u putarskim preduzećima.