Agencije ukinute ali budžeti nisu

Čak i kada poslanici budu ukinuli svega sedam državnih agencija, koliko je predviđeno paketom zakona koji se trenutno nalazi u parlamentu, poreski obveznici će nastaviti da finansiraju njihov rad.

Rebalansom budžeta, kako pokazuje računica Politike, predviđeno je više od 10,76 milijardi dinara za njihovo funkcionisanje. Pri tom, neke od agencija koje su na spisku za ukidanje dobijaće sredstva iz dva izvora. Tako će Fond za zaštitu životne sredine i Agencija za hemikalije dobijati pare i sa razdela Ministarstva energetike i sa razdela Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.

Na spisku za odstrel su Nacionalna turistička razvojna agencija, Uprava za igre na sreću, Devizni inspektorat, Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja, Fond za zaštitu životne sredine, Agencija za energetsku efikasnost i Agencija za hemikalije. Moguće je da ova lista bude i kraća, jer postoje pritisci da neke od pomenutih institucija ostanu u životu. Kako može da se čuje, reč je o Agenciji za zaštitu od jonizujućih zračenja čije se pripajanje Nuklearnim objektima Srbije još preispituje.

Ipak, rebalansom budžeta su prvobitno planirana sredstva smanjena čak tri puta. Međutim, izmenjen i dopunjen budžet ostavlja mogućnost i da se Agenciji za zaštitu od jonizujućih zračenja odobri dodatni novac za finansiranje. Jer, kako piše u rebalansu, „korišćenje sredstava odrediće se posebnim aktom vlade”.

Najviše novca rebalansom predviđeno je za Fond za zaštitu životne sredine (čak 10 milijardi dinara) oko čijeg ukidanja se ovih dana povela polemika u javnosti. Na spisku za ukidanje je i Nacionalna turistička razvojna agencija, za čije dalje finansiranje u rebalansu nismo pronašli sredstva. Agencija za energetsku efikasnost dobila je za oko milion dinara manje u odnosu na prvobitni budžet, dok je Agencija za hemikalije uskraćena za oko 25 miliona dinara u odnosu na prvi budžetski plan.

Od gromoglasno najavljene seče agencija na kraju je knjiga spala na svega sedam slova. Po formiranju vlade, bilo je dogovoreno da nadležna ministarstva, pre nego što izvršna vlast usvoji rebalans budžeta, Ministarstvu finansija dostave spisak agencija za ukidanje. Prema našim saznanjima tu obavezu su ispunila samo dva ministra: Mlađan Dinkić, ministar finansija i Zorana Mihajlović, ministarka energetike. Njihove kolege su na sednici vlade obećali da će to učiniti u narednom periodu. I na kraju znači li to da u praksi neće biti gotovo nikakve razlike između zaposlenog u Upravi za igre na sreću, koja će biti ukinuta i neke agencije koja će nastaviti da postoji? Jer, i jedan i drugi neće izgubiti posao, jer su državni zvaničnici obećali da nema otpuštanja sve dok kriza traje. Praktično, zaposlenima će biti svejedno da li se institucija u kojoj rade zove, na primer Ministarstvo finansija ili agencija. Takođe, i za jedne i za druge važiće zakon o ograničenju plata zaposlenih u javnom sektoru na najviše 162.000 dinara, tako da će se po tom osnovu, iste uštede ostvariti i u onim agencijama koje se ukidaju i u onim koje nastavljaju da postoje.

Gde je suštinska ušteda kod ukidanja agencija, ako će njihovi zaposleni zadržati posao a samim tim će ostati troškovi plate i poslovanja?

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, ocenio je nedavno da očekuje da će se ukidanjem pojedinih agencija uštedeti na ograničenju plata i na zakupninama poslovnog prostora. Ali, ako ministarstva nastave da rade iste poslove kao agencije, onda ušteda nema, zaključio je Vučković. Moguće je da će se uštede ostvariti ukidanjem posebnog računovodstva i isto takvog ugovaranja javnih nabavki.

Međutim, čak i da članovi vladajuće koalicije ispune svoje predizborno obećanje i značajno smanje broj državnih agencija, ušteda bi bila od 120 do 150 miliona evra, što iz ugla veličine minusa u kasi (više od dve milijarde evra) i nije neka impozantna cifra. Na to ukazuje izveštaj Fiskalnog saveta i to još od pre nekoliko meseci.

Još jedna ušteda, čini se, odnosi se na ukidanje sopstvenih prihoda, a ona važi za sve agencije. Naime, značajan broj od ukupno 160 različitih institucija ove vrste ostvarivalo je sopstvene prihode prodajom robe, pružanjem usluga i naplatom taksa, naknada za izdavanje licenci, dozvola i saglasnosti. Ove godine oni su se procenjivali na oko 100 milijardi dinara, odnosno manje od milijardu evra. Izmenama Zakona o budžetskom sistemu onemogućuje se da bilo ko, osim Ministarstva finansija, naplaćuje ovakve parafiskalne namete, a sopstveni prihodi ulaziće u budžet republike. Odatle će, baš kao i svi budžetski korisnici i ove agencije dobijati određena sredstva. Po tom osnovu, Ministarstvo finansija očekuje uštedu od oko 10 milijardi dinara.