Rumunima kod nas sve jeftino

Tako izgledaju linije šoping tura, koje prosečnom srpskom potrošaču baš i nisu logične. Rumuni kod nas kupuju hranu, a mi u Mađarskoj.

Iz istog razloga, jeftinije je, pišu Novosti.

Pogranično selo Kaluđerovo, kod Bele Crkve, ima samo 72 stanovnika i čak pet prodavnica, ali sve dobro posluju zahvaljujući isključivo susednim Rumunima, koji svakodnevno dolaze iz obližnjih pograničnih mesta da bi pazarili.

To potvrđuju i sami meštani, koji kažu da je pre ukidanja viza u ovom selu postojala samo jedna prehrambena radnja. „Selo bi bilo potpuno mrtvo da nije Rumuna. Mi, praktično, živimo od njih, jer meštani slabo pazare. Dok oni nisu počeli da dolaze prodavnica koja je tada radila jedva je prodavala četiri jogurta na dan. Sada svakodnevno imamo i do 200 mušterija, što nam donosi pristojne pazare“, kaže Sreten Petrović, vlasnik jedne od prodavnica.

Od ulaska Rumunije u Evropsku uniju kod komšija su cene namirnica znatno skočile, meštanima pograničnih sela Moldave, Oravice i Leskovice višestruko isplati da dolaze u Srbiju, uprkos putnim troškovima. Osim nižih cena, rumunski državljani ističu da je naše povrće i mnogo kvalitetnije od njihovog.

„Dolazimo jednom nedeljno u Kaluđerovo u veliku nabavku. Cene su pristupačne i sve je mnogo jeftinije nego kod nas. Krompir jeste ovde jeftiniji samo dva leja, ali je mnogo kvalitetniji od onog koji se nudi na našem tržištu“, kaže Marinela Ardeljan, iz Leskovice, koju smo zatekli na graničnom prelazu Kaluđerovo.

Dorel Miculj, iz rumunskog sela Moldava, kaže da kod njih kilogram jabuka košta evro, dok u Kaluđerovu za te pare kupi četiri kilograma ovog voća. Njegova starija sugrađanka, koja ima srpsko poreklo, dodaje da mnoge namirnice, pogotovo slatkiše, kupuju i do šest puta jeftinije.

„Kantica eurokrema u Rumuniji košta 50 leja, a istu tu kanticu kod vas pazarimo za samo osam. To je više nego isplativo, pogotovo što je naš kraj uz granicu dosta siromašan“, naglašava Marica Ilkić iz Dete.

Osim što selo Kaluđerovo održavaju živim, Rumuni su održali i istoimeni granični prelaz - do ukidanja viza pretilo mu je zatvaranje zbog malog prometa. „Tokom vikenda i do 400 vozila sa rumunskim tablicama prođe kroz Kaluđerovo, čime je promet uvećan za deset puta. Do sada nismo imali nikakvih incidentnih situacija i trudimo se da našim susedima omogućimo što brži protok“, objašnjava Ružica Stojković, šef carinske ispostave Kaluđerovo.

Segedin - Subotica

Brojni automobili srpskih tablica ispred velikih tržnih centara u Segedinu i vozila sa mađarskim registarskim oznakama u okolini buvljaka u Subotici najbolji su primer nezvaničnog trgovinskog sporazuma dve susedne zemlje. Doduše, devalvacijom dinara i forinte prema evru manje je kupaca nego pre godinu dana, ali pogranične šoping ture i dalje su popularne.

Srbima su u Segedinu glavne destinacije tržni centri “Kora”, “Tesko”, “Arkada” i drugi, gde se za mnogo manje novca nego kod nas mogu kupiti suhomesnati proizvodi, najsavremenija tehnika, markirana odeća, oprema za bebe... A Mađari granicu prelaze da bi u subotičkom “šoping molu” kupili odeću i obuću, sportsku opremu, parfeme, kozmetiku i kućnu hemiju, voće i druge životne namirnice čije su cene u proteklom periodu u Mađarskoj znatno poskupele.

Ipak, oglobljeni besparicom, i jedni i drugi kupuju oprezno, u manjim količinama i samo ono što je sigurno mnogo jeftinije.

Trgovci na subotičkom buvljaku zadovoljno trljaju ruke kada čuju mađarski jezik, mada im kupci često zadaju muke. Vole da se cenjkaju i smatraju se uvređenim ako se cena ne snizi bar za sto forinti.

„Iako ih je manje, Mađari su i dalje najredovniji kupci robe na našim tezgama“, priča Miloš K., prodavac cipela koje, paradok salno, nabavlja od velikih mađarskih firmi.

Njemu i ostalim trgovcima iz Srbije za kupljenu veću količinu robe na granici se vrati porez (AFA na mađarskom), koji predstavlja 18 odsto ukupne cene. Uz povoljnu cenu kada se kupuje na veliko i povraćaj poreza, artikli koštaju mnogo jeftinije nego što su na rafovima u mađarskim prodavnicama.

„Parfemi su upola jeftiniji, a majice koje ovde koštaju manje od pet evra u buticima u Mađarskoj se prodaju za najmanje dvanaest, što je svima preskupo“, objašnjava pola na srpskom, pola na mađarskom Ilonka Harangozo, iz okoline Segedina, koja sa decom bar jednom mesečno dođe u kupovinu u Suboticu.

Pirot i mravlji šverc

Sreda, petak i subota su tri dana u nedelji kada se iz susedne Bugarske u Dimitrovgrad, Pirot i druga mesta celog okruga sjati po nekoliko stotina preprodavaca, aktera takozvanog mravljeg šverca.

Trotoari oko zelene pijace u Pirotu, zatim nasip kraj Gradašničke reke uz Robnu pijacu i još nekoliko manjih lokacija se očas posla pretvore u tržnice na kojima se po bagatelnim cenama kupuje “sekond hend” roba - polovna. Kada se od kapica, donjeg veša, dukseva, jakni i pantalona ponešto proda, mahom vremešniji “mravi” se upute u trgovinske radnje gde kupuju uglavnom prehrambene proizvode, razne praškove i sapune, ali i cigarete, jer je ova roba u zemljama EU neupopredivo skuplja. Tamnoputa žena, koja bi mogla da ima nešto preko 55 godina, i koja kaže da se zove Vaska i da je iz okoline Sofije, objašnjava “anatomiju mravljeg šverca”.

„Kod nas nabavimo malo tekstilne robe, mada i ovaj posao sve teže ide zbog velikog pritiska jeftine kineske garderobe“, priča ova žena, koja je bila tekstilna radnica.

„Kad je donesemo ovde i prodamo pazarimo prehranu - od krompira, preko suhomesnatog do jaja, koja su ovde duplo jeftinija. Sa penzijama koje imamo kod nas se veoma teško preživljava, a “bezrabotnica” (besposlica) nikad nije bila veća. Imam dva sina od preko 30 godina - nijedan ne radi. Prvi se nikad nije zapošljavao, drugi, koji je bio monter, izgubio je posao, pa ja moram da dolazim ovde. Zaradi se za preživljavanje, a maltretiranju po suncu, kiši i ciči, kakva je bila ove godine, čini mi se da nema kraja“, kaže ona.

Na pirotskoj zelenoj pijaci kažu da komšije navraćaju i kupuju uglavnom krompir, koji je kod njih skuplji. Nabave i po koju paklicu crvenog i plavog “vajsroja”.