Piraterija košta 96 mil. $ godišnje

Miloš Blagojević iz Majkrosofta kaže da komercijalna vrednost piratizovanog softvera u Srbiji iznosi 96 miliona dolara, što i dalje predstavlja najčešći oblik kršenja intelektualne svojine u zemlji.

Izvor piraterije u Srbiji najčešći je u maloprodajnim objektima, za šta je nadležna Tržišna inspekcija, dok legalnost softvera kod pravnih lica kontroliše Poreska uprava, koje je tokom 2011. godine, kako kaže Blagojević, napravila značajne rezultate. Slobodan Marković iz Digitalne agende dodaje da se visoka stopa piraterije odnosi na softvere dok se skidanje ilegalnog sadržaja sa interneta, u vidu popularnih filomva, muzike, video igara... ne može tačno utvrditi i nije obuhvaćeno ovim procenama.

"Stopa softverske piraterije u Srbiji je 74 odsto za 2010. godinu prema podacima iz globalne studije piraterije koje objavljuje svetski priznata kompanija IDC, što je najviši procenat u Evropi posle Albanije i Crne Gore. Ipak, pretpostavlja se da je ta stopa za 2011. umanjena, što će se znati početkom maja", kaže Miloš Blagojević.

On dodaje da se najviše koriste piratizovani softveri proizvođača koji su članice "Business Software Alliance” (BSA).

"Među ovim softverima su i Majkrosoft, Autodesk i Adobe. Visoka stopa softverske piraterije destimuliše razvoj celokupne IT industrije koja bi trebalo da bude jedan od glavnih pokretača privrednog razvoja naše zemlje", napominje Blagojević.

Kako je ranije izjavila Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu, ne postoje podaci o tome koliku štetu piraterija nanosi srpskoj privredi niti koje su tačno kazne predviđene za prekršioce, iako je dužina trajanja suđenja oko dve godine.

Advokat Aleksandar Milosavljević dodaje da krivičnom gonjenju podleže svako deljenje sadržaja koje je zaštićeno autorskim pravima, jer "osim što je to delo umetničko, ono je i komercijalno. Ukoliko korisnik samo skida sadržaj za sopstvene potrebe i ne deli ga dalje, to nema nikakvih zakonskih posledica”.