Galenici neophodan novi menadžment

Ekonomisti navode i da menadžment ne samo da u vreme krize nije smanjivao troškove, već je izdašno povećavao plate.

To je tipično za firme u kojima su direktori došli po partijskoj liniji i po pravilu nemaju osećaj kad treba sami da odu, slažu se oni okomentarišući dešavanja u Galenici.

Ekonomski analitičar Zoran Popov kaže da kada neka kompanija u tako kratkom roku, poput Galenike sroza svoje bilanse, onda je jasno da je krivo rukovodstvo, koje se ponaša kao da je izgubilo pamet. "To je tipično za naše prilike, kada postavite za direktora partijskog čoveka koji počne da zapošljava svoje kadrove. Vi onda njima dajete plate i menadžerske ugovore, koji su po pravilu i do četiri ili pet puta veći od proseka. Sledi sklapanje štetnih ugovora, kao što se događalo u Kolubari u Lazarevcu", kaže on.

"Slična je situacija u svim velikim javnim preduzećima, gde prostora za to ima. U drugim zemljama, tako se ne radi u firmama koje su u državnom vlasništvu, pošto se znaju pravila i sankcije za loše poslovanje. Zakonodavstvo je tu vrlo rigorozno, dok je u Srbiji praksa da niko ne odgovara za to", smatra Popov.

On podseća da smo nekada imali društvene firme i na njihov teret se moglo otići na jagnjetinu. Pored takozvanih jagnjećih brigada mogli ste da dobijete malo bolji stan i letujete na Brionima.

"Ako pokušate da uradite nešto kriminalno, sledila je momentalna oštra reakcija i - smena. Nažalost, za vreme Vlade Vojislava Koštunica korupcija je legalizovana, a ni sadašnja vlast nije uspela da se odupre njenoj uhodanosti", ističe Popov.

Sa ocenama da je glavni krivac menadžment složio se i Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja. On navodi da "Galenici najviše duguje država, doduše indirektno, jer oni prodaju lekove apotekama koje država limitira cenom. Većinu toga apoteke prodaju na participaciju, a osnovnu cenu naplaćuju od RZZO-a, koji opet neredovno plaća. To je čitav jedan lanac nelikvidnosti koji se završava u Galenici kao proizvođaču".

"Međutim, evidentno je da čelnici kompanije nisu smanjivali troškove, nego su ih povećali. I u vreme krize, kada se zna da će uvoz biti sve skuplji i skuplji, a oni imaju dosta tih uvoznih sirovina, onda su morali da smanje izdatke za zaposlene, plate, energiju i sve druge troškove. Galenika je umesto toga prošle godine obilato delila plate, pa se šuškalo da su podelili čak 14 plata i povećali primanja menadžmentu. Oni su jedinstven primer u svetu da farmaceutska kuća ima gubitke. Jer, poznato je u kojoj je meri to profitabilna industrija u čitavom svetu", navodi Bušatlija.

Kako zaključuje Bušatlija, menadžment u ovoj kompaniji po svemu sudeći ne može da se izbori sa izazovima poslovanja u krizi. "A u svetu je praksa da onog momenta kada profesionalni menadžment ne može da ostvari profit, on odlazi iz posla i ne čeka da mu vlast kaže da je dobio otkaz", naglašava on.