Rast plata bi skupo koštao Srbiju

Lisovolik, predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, objašnjava da bi "s jedne strane, takva povećanja poremetila makroekonomsku stabilnost, povećala budžetski deficit, pojačala inflatorne pritiske i stvorila tenzije na finansijskom tržištu".

"Na primer, povećanje plata u javnom sektoru i penzija od jedan odsto bi povećalo deficit budžeta za gotovo osam milijardi dinara", navodi on i dodaje da bi "ako dođe do značajnog povećanja plata, to bio neuspeh za predstojeći prelazak na solidniji model rasta zasnovan na izvozu umesto na potrošnji". "Srbija je napredovala u tranziciji ka novom izvoznom modelu, ali daleko od toga da je taj proces završen. Bilo bi veoma skupo da se zaustavi na pola puta", kaže Lisovolik. On napominje da bi "ukoliko prihodi u budžetu budu veći od planiranih, deo viška mogao da se upotrebi tokom godine, ali za jednokratne, ciljane isplate, i to onima s najnižim platama i penzijama. I sve to kako se ne bi preneli efekti na budžet za 2012".

Na pitanje šta ako Vlada ipak podlegne pritiscima štrajkača, on odgovara da uspeh aranžmana zavisi od razumevanja ovog pitanja. "Ako budemo informisani o značajnim dodatnim ustupcima sindikatima u odnosu na ono što je dogovoreno, mi ćemo morati da razmislimo da li revizija može da bude završena", naglašava predstavnik MMF-a u Srbiji.

Lisovolik navodi da je glavni rizik za Srbiju u narednom periodu upravo popuštanje fiskalne discipline kroz neopravdane ustupke sindikatima.

"Kada je reč o izazovima za kreatore ekonomske politike, ima ih više. Prvo, mudro upravljanje budžetom uz rad na poboljšanju kvaliteta javne potrošnje. Drugo, ubrzanje strukturnih reformi kako bi poboljšali poslovno okruženje i tako pomogli rast u privatnom sektoru. Treba nastaviti i snažnu borbu s inflatornim pritiscima", dodaje on.

Na pitanje da li je MMF pogrešio kada je ranije dozvolio povećanje plata i penzija, Lisovolik odgovara odrečno i naglašava da trenutna situacija pokazuje da je tajming za odmrzavanje - januar 2011. bio prikladan.

"U isto vreme, glavni problem je obim tih povećanja. Važno je da osiguramo da je to ograničeno na obim koji se zaista može priuštiti i koji budžet i ekonomija mogu da podnesu. Drugih pitanja oko kojih nije postignut dogovor nije bilo, ali ostaje da se vidi kako će sporazum biti primenjivan", kaže on.

Prodaja Telekoma bi rasteretila budžet

Komentarišući šta bi za srpski budžet značilo ako se ne proda Telekom, Lisovolik kaže da je očito da bi prodaja Telekoma značajno smanjila troškove budžetskog finasiranja ove godine i da bi mogla da pomogne da se smanji javni dug.

(foto: Novosti)

"S obzirom na nedavno značajnije povećanje tražnje za državnim trezorskim zapisima, možda nije hitno da se proda udeo u Telekomu ako se uslovi prodaje ne pokažu kao povoljni. Ključna stvar je da se Vlada drži planiranog budžetskog deficita - u tom slučaju, finansiranje tog deficita neće biti probematično koliko je izgledalo pre nekoliko meseci", dodaje on.

Govoreći o očekivanim investicijama za ovu godinu, Bogdan Lisovolik kaže da je nivo neto direktnih stranih investicija u 2010. bio samo 860 miliona evra, "tako da su ove godine izgledi mnogo bolji".

"Ključni izazov je da strani investitori postanu iskreno zainteresovani za ekonomski potencijal ove zemlje - zahvaljujući slobodnom i fer poslovnom okruženju, kao i perspektivama za rast. Mnogo toga ostaje da se uradi u tom pogledu: posebno, loša infrastruktura ograničava opcije i izbor lokacija na kojima bi stranci investirali", dodaje on.