Mišković: Delta se razvila od 2000.

"Delta maksi će naći novog strateškog partnera koji je neophodan za dalji razvoj kompanije u Srbiji i regionu. Na putu smo da za mesec dana postignemo dogovor s jednom poznatom evropskom kompanijom", rekao je Mišković na proslavi 20 godina poslovanja Delte, kojoj je prisustvovao i premijer Mirko Cvetković.

On je naveo da će novac od prodaje Delta maksija biti uložen u razvoj poslova u oblasti agrara, ukazujući da prihodi od izvoza agrarnih proizvoda mogu značajno popraviti izvozni bilans Srbije i spoljno-trgovinski deficit. Mišković je najavio da će u 2011. Delta ulagati u biznis sa nekretninama i nagovestio da će u narednih nekoliko godina biti otvoreni novi šoping molovi u Beogradu, Novom Sadu, Sarajevu, Banjaluci i Nišu, kao i novi poslovni i rezidancijalni objekti, i to ne samo u Srbiji već i u zemljama regiona.

Ističući da će Delta holding u narednom periodu više pažnje posećivati jačanju društveno odgovornog ponašanja, on je podsetio da je Delta u četvrtak postavila kamen temeljac za Centar za smeštaj i dnevni boravak dece sa invaliditetom, što je njena prva ali ne i jedina zadužbina u budućnost.

Prema njegovim rečima, Delta je 20 godina od osnivanja dostigla ukupan prihod od oko tri milijarde evra u 2010. godini i po tom pokazatelju je najveća kompanija u Srbiji i peta u jadranskom regionu, a zapošljava i više od 24.000 radnika.

Mišković je istakao da se najznačajniji razvoj kompanije dogodio posle 2000. godine i početka demokratskih promena. On je podsetio da je Delta počela poslovanje 1991. godine izvozom drveta, malina i pečuraka, a na kraju 1999. godine je imala kapital od 16 miliona evra, kredite od 12 miliona evra i 634 radnika uključujući i 178 zaposlenih u Delta banci.

MIroslav Mišković je naveo da je posle 2000. godine Delta razvijala posao u trgovini, poljoprivredi i nekretninama, i nakon prodaje Bajkalskog kombinata u Rusiji, Delta banke i dela kapitala u osiguranju investirala novac u razvoj tih oblasti. On je naglasio i da je dodatnih 900 miliona evra kredita investirano u razvoj kompanije.

Mišković je kazao i da će u ovoj godini početi sprovođenje nove Deltine poslovne strategije u kojoj je osnova poljoprivreda, a planirane su i investicije u izgradnju nekretnina, pre svega šoping molova i stanova.

Uprkos ozbiljnim optužbama o poslovanju Delte tokom devedesetih, ali i posle promena 5. oktobra 2000. godine, Miroslav Mišković nije se našao na udaru državne istrage.

Godišnji promet Delta holdinga čini devet odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda, kompanija zapošljava 25.000 ljudi, što članovi Vlade Srbije navode kao razlog da svojim prisustvom uveličaju otvaranje Miškovićevih objekata u zemlji i regionu.

Tako je bilo i danas u hotelu Kontinental gde su se na svečanosti koju je upriličio Miroslav Mišković, pojavili političari iz bivših i sadašnje vlasti, biznismeni, bankari, urednici medija.

Novinari RTV B92, sa kojom je Delta zamrzla kontakte od 2007. godine, kada je u emisiji Insajder istraživan razvoj imperije Miroslava Miškovića, nije bio dobrodošao na proslavi.

Još 2007. godine emisija Insajder istraživala je način na koji se Miroslav Mišković obogatio u vreme vladavine Slobodana Miloševića.

Još tada je objavljeno da je Miškovićeva firma Hemslejd bila karika u lancu iznošenja više milijardi nemačkih maraka iz Srbije i prebacivanja tog novca na račune ofšor kompanija na Kipru. Državni organi, međutim, ovo nikada nisu ispitivali. Ime Miroslava Miskovića dovodi se u vezu i sa nepravilnostima prilikom kupovine C marketa i Luke Beograd.

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije koji je ukazivao na mahinacije prilikom preuzimanja ova dva preduzeća, i dalje veruje da iza Miškovićevog opstanka stoji sprega politike i tajkuna.

“On je svakako bio jedan od stubova Miloševićevog rešima, za njega je vezana ona propast iz tog vremena: iznošenje para na Kipar, nedozvoljena trgovina cigaretama i drugim robama. Očigledno je da je taj novac i položaj iz tog vremena omogućio je ovaj dominantni položaj posle 2000 godine”, kaže Baraćeva.

Ta moć, kako dodaje, se sada ne gleda samo kroz novac, nego kroz njegov uticaj na političke stranke, na donošenje odluka, na činjenicu da se sistem pravi prema potrebama tajkuna. “Zamislite da su njegovi dobavljači u uslovima da mogu svoje interese da zaštite kako to zakon nalaže. Ali naravno oni to ne mogu da ispune upravo zbog tog uticaja i na politiku i na političke stranke ali bogami i na političke institucije”, objašnjava Baraćeva.

Mišković je realnost

Korist koju Srbija ima od imeperije Miroslava Miškovića je više od 20 hiljada radnih mesta ali i regionalna promocija srpske robe kroz Deltin maloprodajni lanac, kaže Radojka Nikolić, urednica Nina.

“Sad kako je stvarana, šta se tu sve dogodilo, znamo svi šta je bilo devedesetih godina i posle dvadeset godina. Mi moramo da se pomirimo sa činjenicom da mi gradimo kapitalizam i da će u njemu biti uvek bogatih ljudi, ljudi koji stvaraju velike kompanije i čiji apetiti rastu. Kako god ih mi nazivamo tajkunima ili bogatašima, voleli ih ili mrzeli, oni su tu i oni su naša realnost”, smatra ona.

Devetnaestu godišnjicu Delte obeležio je javni sukob Miškovića i njegove dugogodišnje najbliže saradnice Milke Forcan. Njena naslednica Jelena Krstović poručuje da je era ubrzanog širenja kompanije prošlost, a da je poljoprivreda njena budućnost.