Dinar najgora moneta u Evropi

Tako na globalnom nivou, ako je za utehu, domaća moneta, ipak nije neslavni rekorder. U Evropi, međutim, Srbija uz Ukrajinu nema premca.

Srpska moneta oslabila je prema evru za 9,8 odsto i 8,6 odsto prema dolaru, a prema švajcarcu za oko 15 odsto. Od početka krize pad dinara prema švajcarcu je oko 40 odsto, evru iznosi skoro 28 odsto, a dolaru 21,8 odsto.

Tako na primer, u oktobru je "švajcarac" vredeo 47,50 dinara, u janauru ove godine 67,07 dinara, a u ponedeljak 78,95 dinara ili za oko 40 odsto više nego pre tri godine. Najmanje je domaća valuta oslabila prema dolaru, za poslednjih 36 meseci oko 22 dinara. U oktobru 2007. godine je američka valuta vredela 55,67 dinara,a u ponedeljak 77,29 dinara.

U odnosu na evro naša moneta je od 2007. do danas oslabila za 27,47 dinara. Pre tri godine je evro vredeo 78,86 dinara, a 4.oktobra ove godine 106,33 dinara.

"Ako se uporedimo sa okolnim zemljama jedino mađarska forinta ima značajan pad svoje valute u 2010. (oslabila za 4,1 odsto), dok su većina ostalih moneta ojačale prema evru u isto vreme (rublja za skoro 10 odsto)", kaže analitičar Goran Nikolić i dodaje da "posmatrano od početka krize samo ukrajinska moneta ima nivo pada sličan dinaru".

Slabljenje dinara je, pre svega, prema rečima Nikolića, rezultat slabih kapitalnih priliva u proteklom delu ove godine. S padom domaće valute povezan je pad vrednosti prodatih blagajničkih zapisa, posebno intenzivan u junu i julu.

Potrošeno dve miljarde evra, odbrana dinara neuspela

Monetarne vlasti u Srbiji, sada je već sasvim izvesno, nisu uspele da odbrane kurs dinara, a neće ni planiranu inflaciju za ovu godinu. Evro već „gazi” na 107 dinara, a poslednji izveštaj NBS, ma koliko pisan u optimističnom tonu, navodi na zaključak da centralna monetarna institucija neće uspeti u svom naumu da inflaciju održi na gornjem nivou od osam odsto, odnosno šest plus dva odsto.

Iako je u ovoj godini na odbranu dinara potrošila čak dve milijarde evra, NBS nije uspela da spreči konstantan pad vrednosti nacionalne valute. Samo u poslednjih mesec dana NBS je na međubankarskom deviznom tržištu intervenisala šest puta prodavši 181 milion evra. U ovakvoj situaciji nameće se pitanje da li NBS treba jače da brani kurs. Ekonomista Ivan Nikolić kaže da u trenutnoj situaciji nije opravdano trošiti devizne rezerve jer neće obezbediti ravnotežu kursa. To, po njegovim rečima, ima smisla raditi samo kada se očekuje ravnoteža na kratak rok.

"Intervencija na deviznom tržištu stvori samo trenutnu, veštačku situaciju. Naš problem je što nema priliva deviza. Možemo samo da se nadamo prihodima od prodaje Telekoma, a i to će se jednokratno potrošiti i pitanje je šta će dalje obezbeđivati ravnotežu kursa. Istina, NBS ima na raspolaganju i druge mere monetarne politike kao podizanje repo stope, ali to može da da rezultate tek za tri do šest meseci", objašnjava Nikolić.

Posle slabljenja dinara u prvih devet meseci 2010, njegova vrednost je u odnosu na evro verovatno na nivou koji obezbeđuje dovoljnu cenovnu konkurentnost domaće privrede, stav je ekonomskih eksperta okupljenih oko časopisa „Kvartalni monitor” Fonda za razvoj ekonomske nauke. Zbog toga nastavak realnog pada vrednosti dinara autori smatraju malo verovatnim, „premda su uvek moguće privremene oscilacije kursa u zavisnosti od dešavanja na finansijskom tržištu”.

Poslednji talas depresijacije dinara najverovatnije je bio pokrenut na finansijskom tržištu usled reakcije na krizu u Grčkoj, tvrde autori, ali osnovni razlog za slabljenje srpske valute i većine ostalih istočnoevropskih valuta sa plivajućim kursom u poslednje dve godine ipak vide u činjenici da su one pre krize bile znatno precenjene. Na prividnu snagu istočnoevropskih valuta je do septembra 2008. godine uticao neuobičajeno veliki priliv kapitala iz inostranstva.

Kada je kriza naglo zakočila ove prilive kapitala, istočnoevropske zemlje su se suočile s novom realnošću i potrebom da prilagode svoje ekonomije. Zemlje koje su imale fleksibilan kurs bile su u mogućnosti da deo ovog prilagođavanja ostvare realnom depresijacijom, dok je u zemljama sa fiksnim kursom čitav teret prilagođavanja pao na smanjenje privredne aktivnosti i zaposlenosti.