Budžet: Najviše za penzije i plate

Od 762,97milijardi budžetskih rashoda najveći pojedinačni izdatak i sledeće godine biće transferi, odnosno dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja – 263,3 milijarde dinara od čega najviše za penzije – Republičkom fondu penzijskogi invalidskog osiguranja 215 milijardi i još 22,9 milijardi dinaraza socijalno osiguranjevojnih osiguranika.

Za 900 miliona više od vojnog fonda dobiće Nacionalna služba za zapošljavanje.

Rashodi zazaposlene koji su budžetu (plate, ostala davanja, troškovi i doprinosi), kako je predloženo, iznosiće 182,6 milijardi dinaraa za nabavku robei uslugeza državneorgane i organizacije 39,3 milijarde.

Socijalna zaštita finansirala bi se iz budžeta sa ukupno 76,6 milijardi, od čega će pojedinačnoposmatrano najviše biti uloženo udečju zaštitu –32,3 milijarde dinara, socijalnu– 15,5 milijardi dinara i boračko-invalidsku zaštitu – 13,3 milijarde dinara.

Tranzicionifond će usisati šest milijardi budžetskih dinara. Pokrajini, gradovima i opštinama republički budžet će prebaciti 57,4 milijarde dinara.

Za državne subvencije odvojeno je 42,8 milijardidinara, najviše poljoprivredi –18 milijardi, železnici 12,4,a privredi 3,5 milijardi dinara. Za otplatu kamata na domaće i strane kredite otići će34,9 milijardi dinara, dok će se kapitalna ulaganja iz budžeta meriti brojkom od 33,2 milijarde, od čega je gotovo polovinanamenjena projektima iz Nacionalnoginvesticionogplana–15,5 milijardi.

Najviše novca sledi Ministarstvu finansijama

Mada je bitka za koju milijardu više trajala i tokom jučerašnje zajedničke sednice odbora pa je i tokom popodneva u dokumentu koji vlada izglasala bilo izmena, izvesno je da će, posmatrano pojedinačno po korisnicima, najveći budžet, kao i dosada imati Ministarstvo finansija, sa čijeg računa i de većina prebačenog novca fondovima (dotacije za penzije) i ostalim nivoima vlasti – 245,9 milijardi dinara.

Drugoplasirano je Ministarstvo prosvete sa ukupno 107 milijardi (uključujući i plate prosvetara), a budžet Ministarstvarada i socijalne politike, sa svim izdacima za socijalu planiran jena 92 milijarde.

Ministarstvu odbrane,kako je predloženo,bilo bi na raspolaganju 68 milijardi dinara, dok bi policija zajedno sa BIA dobila 46 milijardi, čime su,kako saznajemo,bili nezadovoljni i ministar odbrane i ministar policije.

Ukupni izdaci iz budžetaza poljoprivredu (Ministarstvo poljoprivrede zajedno sa pripadajućim direkcijama i upravama) biće veći nego prošle godine i iznosiće oko 20 milijardi dinara.Ministarstvu ekonomije pripalo jeoko 40 milijardi dinara.

Skupštinski budžet – za poslanike i stručne službe, prema ovom predlogu, iznosio bi gotovo 1,6 milijardi dinara.

Budžet računa na PDV, akcize i porez na zarade

U odnosu na ovogodišnje, vlada u narednoj godini računa sa prihodima nominaln većim 5,8 odsto, ali realno nižim za oko dva odsto.

Za narednu godinu prihod po osnovu PDV projektovan je u visini od 325,4 milijarde dinara, što predstavlja skoro 50 odsto ukupnih budžetskih prihoda. Predviđen je rast od 9,5 odsto u odnosu na prihod očekivan u ovoj godini.

Država računa da će u narednoj godini povećati, i to za 11,4 odsto, prihod od naplaćenih akciza. Projekcija je, kažu, napravljena jer se računa da će u narednoj godini doći do rasta potrošnje akciznih proizvoda.

"U narednoj godini očekujemo umereni oporavak potrošnje svih naftnih derivata", kažu u Vladi, napominjući da, osim redovnog godišnjeg usklađivanja visine akciza sa stopom cena na malo, nisu predviđene promene iznosa akciza. Jedina izmena nominalnih iznosa akciza predviđena je kod akciza na duvanske proizvode, gde će doći do povećanja iznosa akcize po pakli cigareta.

U kabinetu računaju, kako kažu, na veći rast zarada u narednoj godini, a samim tim i, nominalno, veći prihod od poreza na dohodak od 5,8 odsto u odnosu na ovu godinu. Međutim, prihod od poreza na dobit planiran je za oko 24 odsto u odnosu na prihod u ovoj godini. Nastavlja se, napominju u Vladi, trend smanjenja učešća ovog poreskog oblika u ukupnim prilivima države, što je u najvećoj meri posledica očekivane niske profitabilnosti firmi.

Država veruje i da će, u narednoj godini, iz sopstvenih prihoda budžetski korisnici u državnu kasu uplatiti oko šest milijardi dinara. Da podsetimo, ovu godinu započeli smo sa ambicioznim planom da budžetski korisnici u državnu kasu uplaćuju više od 20 milijardi dinara, što se nije ostvarilo.