Jelašić: Nove mere protiv inflacije

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić je u emisiji Kažiprst radija B92 rekao da može da se desi da donete mere, poput smanjivanja roka za otplatu keš kredita i povećanja referentne kamatne stope, ne budu dovoljne, pogotovu ako se očekuje povećanje fiskalnih izdataka u poslednjem kvartalu ove godine.

Povećanje inflacije za jedan do dva odsto od projektovane bi značilo da više nemamo inflaciju koja opada, već se povećava, što bi prouzrokovalo smanjenje realnih prihoda za sve ono što je obećano u prethodnom periodu, naglasio je Jelašić.

To bi, prema njegovim rečima, značilo da "bukvalno vadimo iz džepa svih građana dodatnu sumu novca" i da se dovode u pitanje neki dogovori sa sindikatima i isplate nadležnosti najstarijim sugrađanima. Jelašić je podsetio da je i Vlada, u nameri da to spreči, donela neke mere, kao što su uvođenje kvota za izvoz i odlaganje povećanja cene električne energije.

Guverner je upozorio da su građani u prvih šest meseci ove godine već podigli kredita koliko su to učinili tokom cele prošle godine i dodao da "ukoliko se ceo taj volumen keš kredita sada prelije na namenske kredite, onda će NBS biti primorana da propiše administrativne mere kako bi suzbila povećanje roka za isplatu kredita koje banke sada daju za te kredite".

''Kad proðem Knez Mihailovom ulicom imam utisak da mi neko vreða inteligenciju'', kaže Jelašiæ.

Najveći broj naših građana se, nažalost, ne zadužuje kod banke koja nudi najpovoljnije kredite, a to znači najniže efektivne kamatne stope, već kod banaka koje traže najmanju mesečnu ratu, kaže Jelašić.

"Banke su tu isključivo da zarade i ako ljudi samo sa jednim višegodišnjim keš kreditom mogu da isfinansiraju svoje letovanje, onda bi najbolje bilo da na takvo letovanje nikada ni ne odu", kazao je Jelašić, dodavši da je to "surova stvarnost" i da bi morali da se više bavimo štednjom, a ne samo sa potrošnjom.

On se saglasio sa izjavom ministra finansija da postoje određene indicije da je povećanje cena delimično posledica zloupotrebe monopolskog položaja, pa možda i formiranja određenih kartela u privredi Srbije.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorava da su cene u Srbiji više nego u zapadnoevropskim metropolama. Pojedni proizvodi jefniji su u centru Frankfurta nego u Beogradu, a jedan od razloga je što u Srbiji nema prave konkrencije, kaže guverner Jelašić.

Cene pojednih proizvoda ponekad iznenade i samog guvernera NBS. „Imam tu sreću da često putujem, pa zato kad prođem Knez Mihailovom ulicom imam utisak da mi neko vređa inteligenciju“, kaže Jelašić.

Guverner kaže da se i „danas u Srbiji, kada postoji problem sa cenama, događa samoupravno dogovoranje. U Vladi se okupe proizvođači i kaže im se ‘Hajde, smanjite cene’. Cene bebi opreme više su u Beogradu nego u centru Frankfurta, ne zbog PDV-a, već zato što nema konkurencije”.

Jelašić navodi da se na sednicama Vlade Srbije do sada nikada ozbiljno nije raspravaljalo o problemu monopola. Povećanje cena znači i rast inflacije, tako da će centralna banka, pored novouvedenih, razmotriti donošenje i nekih dodatnih mera, zarad očuvanja stabilnost cena.

Osim suše, cene električne energije, naftnih derivata, komunalnih usluga, cigareta, lekova, na porast cena osnovnih životnih namirnica uticale su i plate, koje su povećane za 30 odsto i značajno doprinele povećanju domaće tražnje, što automatski povećava budžetske prihode.

Jelašić je objasnio da je problem inflacije "u sistemu da se sve rešava prevaljivanjem cena. Jedan veliki broj povećanja cena komunalnih usluga nema veze sa kursom i troškovima, već isključivo sa principom: 'pa, ljudi više zarađuju - hajde da dignemo više cene'".

Bajec: Inflacija od 6,5 odsto teško održiva

Stopa inflacije u Srbiji na kraju godine "ima sve izglede da bude jednocifrena", ali je cilj da bude 6,5 odsto "teško održiv", rekao je ekonomista Jurij Bajec i dodao da će bazna inflacija, od četiri do osam odsto, koja odražava cene proizvoda i usluga koje se formiraju na tržištu biti "sigurno ostvarena", dok će ostali ciljevi inflacije zavisiti od kretanja cena na koje država utiče.

Bajec je istakao i da je za sada model ciljane inflacije Narodne banke Srbije, prema kojem se kurs dinara određuje prema kretanju ponude i tražnje na tržištu, "prihvatljiv" i naglasio da "u tom pogledu ne treba praviti velike zaokrete".

"Ne sme se sa kursom igrati i praviti nagle promene, već ga treba prepustiti kretanju isključivo ponude i tražnje", kazao je Bajec i dodao da NBS uvek ima mogućnost da u slučaju većih poremećaja interveniše.