Cene hercegovačkog krša eksplodirale: Ovo je razlog

Proces dekarbonizacije i zaokret prema obnovljivim izvorima, u kojem se solarna energija nametnula kao trend, od bezvrednog hercegovačkog kr&scaron;a napravili su atraktivno tlo za investicije.Zbog toga već duže vremena vlada prava pomama za zemlji&scaron;tem u ovom delu BiH. Ono državno za sebe su obezbedili najmoćniji, dok se cena privatnog u poslednjih nekoliko godina utrostručila.Podaci Republičke uprave za geodetske i imovinsko pravne poslove (RGURS) na to ukazuju.Primera radi, prosečna cena građevinskog zemlji&scaron;ta u Ljubinju je 2021. godine bila 1,1 KM po kvadratu da bi njena vrednost u pro&scaron;loj godini skočila na 27,6 maraka.U Nevesinju se pro&scaron;le godine kvadrat zemlji&scaron;ta plaćao 9,2 KM dok je samo pre dve godine ta cena bila 1,5 KM.Vrednost zemlje u Bileći je sa 3,5 KM u 2021. godini u proseku naglo skočila na 16 KM u 2022. i tu cenu je zadržalo i u pro&scaron;loj.Najskuplje građevinsko zemlji&scaron;te pro&scaron;le godine plaćalo se u ovoj lokalnoj zajednici po 40,7 KM, a najskuplja parcela je prodata u Nevesinju gdje je za 26,5 dunuma iskre&scaron;irano 212.232 KM.Direktor kompanije &bdquo;Etmax&ldquo; iz Banjaluke koja ima veliko iskustvo u ovoj oblasti Sini&scaron;a Maksimović svedoči kako je razvojem solarne energije rasla i potražnja, a time i cena zemlje.&quot;Na početku se zemlja kupovala po ceni za tri do četiri marke po kvadratu. Reč je o kr&scaron;u i zadnjoj klasi zemlje. Međutim kako je interesovanje raslo, tako je rasla i cena pa ona sada ide i do osam maraka&quot;, kaže on.Prema njegovim rečima cena se u zadnjih osam godina udvostručila.&quot;Na tom području smo već 13 godina i dosta dobro smo upoznali ljude i potencijalne povr&scaron;ine za gradnju. Ljudi se često sami jave sa ponudama, a mi ih kada se ukaže potreba za zemlji&scaron;tem zovemo&quot;, zaključio je on.U biznisu sa solarnim elektranama i ministriSa druge strane, brojni investitori, među kojima je dosta i političara stalo je u red za zemlju u svojini Republike Srpske. Jedan od poslednjih kojeg je uhvatila solarna groznica je ministar privrede i preduzetni&scaron;tva Republike Srpske Vojin Mitrović.On je preko svoje supruge i njenog preduzeća &ldquo;Energy of the future&rdquo; iz Bijeljine tražio pod koncesiju 244 hektara zemlji&scaron;ta Republike Srpske na lokaciji Hadžibegovo brdo u Bileći, a Vlada, u kojoj i sam sedi, pre nekoliko sedmica mu je dala saglasnost.Elektrana &bdquo;Bileća &ndash; solar 1&ldquo; imaće instalisanu snagu od 140 megavata, a planirana je godi&scaron;nja proizvodnja od nepunih 198 gigavat-časova struje.Obaveza mu je da plati jednokratnu naknadu od 1,15 miliona KM te 0,0055 KM za svaki proizvedeni kilovat-sat struje. Koncesija je dodeljena na 50 godina, a kroz nekoliko dana se očekuje i potpisivanje ugovora.Vrednost investicije je oko 230 miliona maraka, a sam ministar je ranije poručio da neće imati problema oko zatvaranja finansijske konstrukcije.Državnu koncesiju, ali na privatnom zemlji&scaron;tu u bilećkom naselju Preraca traži i firma &bdquo;Method energy RS&ldquo; iz ove lokalne zajednice.Oni na pet parcela povr&scaron;ine od 22,7 hektara žele da grade elektranu instalisane snage od 22,36 megavata, procenjene godi&scaron;nje proizvodnje 33,3 gigavat časa, vredne 31,7 miliona KM.Jo&scaron; pre četiri godine najveći trgovac struje u regionu Vuk Hamović dobio je 133 hektara državnog zemlji&scaron;ta na kojem je napravio 60 megavata snažnu solarnu elektranu vrednu 100 miliona maraka.Jedan od najvećih projekata koji je u fazi razvoja je i solarni park &bdquo;Nevesinje&ldquo; vredan čak 880 miliona maraka.Potencijalni riziciProfesor na Fakultetu elektronike u Tuzli Mirza Ku&scaron;ljugić ne može da predvidi do kada će trajati svojevrsna solaromanija. Pored dostupnog zemlji&scaron;ta investitorima ide na ruku i to &scaron;to su cene kompletne opreme za fotonaponske elektrane u stalnom padu, a najvi&scaron;e su pale cene fotonaponskih panela.U svakom slučaju upozorava na potencijalne rizike sa kojima će se suočiti investitori.&quot;Jedan od glavnih rizika je plasman struje pogotovo za veće elektrane. Moraće imati kvalitetne ugovore o otkupu, a na trži&scaron;tu je zbog velike proizvodnje do&scaron;lo do negativnih cena energije&quot;, kaže Ku&scaron;ljugić.On kaže da na domaćem trži&scaron;tu osim Elektroprivrede BiH, druge dve elektroprivrede nemaju previ&scaron;e potrebe za kupovinom struje, pa se izvoz nameće kao jedina opcija.&quot;Ostaje pitanje da li to možete prodati napolju, a to ide sve teže jer se velike količine solarnih panela i elektrana stavljaju u opticaj u Sloveniji i Hrvatskoj&quot;, rekao je on.Prema njegovim riječima država je pustila da se ova oblast stihijski razvija bez puno kontrole, zbog čega upozorava na potencijalni balon koji bi u jednom momentu mogao da pukne.&quot;Podsjetiću vas na neuspe&scaron;ne priče oko smilja u Hercegovini i malina u Posavini. Ovo je na papiru jedan balon. Ipak mislim da će tek 10 do 15 odsto svih najavljenih komercijalnih projekata biti zavr&scaron;eno&quot;, zaključio je Ku&scaron;ljugić.

Cene hercegovačkog krša eksplodirale: Ovo je razlog

3 Komentari