RTB Bor prodat rumunskom Kupromu

Ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov kazao je da je ugovorom predviđena minimalna obavezna investicija od 181,2 miliona dolara, a da u zavisnosti od procene kupca postoji mogućnost investiranja još 45 miliona dolara.

Ugovor sadrži i socijalni program koji predviđa da u naredne tri godine neće biti otpušten nijedan od 4.500 radnika, a za one koji budu proglašeni tehnološkim viškom Kuprom će obezbediti otpremnine od 400 evra po godini radnog staža.

Država se obavezala da, po Zakonu o privatizaciji uloži, najviše 80 miliona dolara u sanaciju zemljišta i poboljšanje ekološke situacije u Boru, a da će kupac platiti sve preko tog iznosa ako izdaci budu veći.

Ministar privrede Srbije Predrag Bubalo kazao je da je država rumunskoj kompaniji prodala imovinu, a da će se od tog novca naplatiti oko dve trećine dugova poveriocima, koji ukupno iznose oko 600 miliona dolara. Najveći poverilac je država sa 70 odsto ukupnog duga.

Vlada Srbije nije pristala na zahtev da Kupromu nekoliko godina garantuje nisku cenu struju i taj zahtev je odmah odbačen, dok je ministar Naumov naveo da će novi vlasnik RTB Bora plaćati naknadu za eksploataciju mineralnih sirovina po zakonu. Predstavnici sindikata RTB-a i Kuproma postigli su dogovor o socijalnom programu, koji će stupiti na snagu pošto ta rumunska kompanija postane vlasnik RTB-a, saopštila je Agencija za privatizaciju Srbije.

Pregovori o sklapanju ugovora o privatizaciji RTB trajali su više od dva meseca, a dogovor je postignut nakon sporazuma Rumuna i predstavnika sindikata po kojem će radnici proglašeni kao tehnološki višak dobiti otpremnine od 400 evra po godini radnog staža.

Tender za prodaju RTB-a Bor u celini raspisan je 1. septembra prošle godine, a minimalna cena za kupovinu rudnika bakra Bor i Majdanpek i preduzeća Topionica i rafinacija u Boru bila je 266,7 miliona dolara.

Kuprom je pobedio na tendru ponudivši za 80 miliona dolara više od drugoplasiranog konzorcijuma kiparske kompanije Ist point, u kojoj je jedan od vlasnika srpski biznismen Zoran Drakulić i londonskog fonda ORN. Trećeplasirana je bila firma Amalko (Amalco) Ltd sa Kipra, sa ukupnom kupoprodajnom cenom za pokretnu i nepokretnu imovinu borskog kombinata bakra od 288 miliona dolara.

Sindikat: Direktori ne znaju šta su potpisali

Predsednik Samostalnog sindikata RTB Bor Dragan Aleksić izjavio je da je direktorima tog preduzeća prilikom potpisivanja ugovora sa Kupromom podmetnuta dopunjena verzija dokumenta, drugačija od one koja im je predočena ranije.

"Direktorima RTB koji su stavili potpis na kupoprodajni ugovor i Ugovor o prenosu eksploatacionih prava taj dokument od 500 strana dostavljen je svega pola sata pre potpisivanja. Niko od ljudi iz RTB nije mogao da pročita sadržaj tog ugovora", rekao je Aleksić.

"Svestan sam da su direktori RTB koji su potpisali dokument bili izloženi pritiscima, ali pritiske smo imali i mi. Ipak ostali smo dosledni da se RTB ne može na ovakav način otuđiti", kazao je Aleksić i dodao da će po povratku u Bor obavestiti radnike o tome kako je RTB privatizovan i da očekuje reakciju 4.500 zaposlenih u kombinatu bakra.

Direktor Rudnika bakra Bor Dragan Bojović, jedan od potpisnika Ugovora o kupoprodaji, rekao je da je Odbor RTB u subotu razmatrao predlog ugovora i da je takav dokument usvojen. "Rumunima treba dati šansu kako bi videli kako će RTB funkcionisati pod njihovom upravom", rekao je Bojović.

Kuprom

Rumunska kompanija Kuprom je još u septembru prošle godine objavila da je zainteresovna za kupovinu celog RTB Bor i da bi se „razdvajanjem RTB-a, prekinuo dobro osmišljen lanac proizvodnje i ušlo u zonu rizika, jer bi buduće operacije isključivo zavisile od cene bakra na svetskim berzama".

Kompanija je rekla da se zalaže za regionalnu integraciju kapaciteta u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj, u jedinstven sistem sa osnovom u Boru, što bi omogućilo da Balkan i Srbija ponovo dobiju značajnu ulogu na svetskim tržištima obojenih metala.

Iz te kompanije su saopštili i da je za njih ekološka zaštita jedan do prioriteta u restrukturiranju RTB Bor, kao i da su spremni da otvore nova radna mesta za višak radnika RTB-a. Kuprom pored oživljavanja i osavremenjivanja proizvodnje, namerava da investira u preradu drveta, mlekare i uslužne delatnosti u kojima će moći da se zaposli višak radnika iz Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Kuprom je u vlasništvu tri rumunska biznismena i jedan je od najvećih proizvođača bakra, bakarne šipe i emajlirane žice u istočnoj Evropi, a očekivani prihod kompanije u ovoj godini je 200 miliona dolara.