Pomoć EU spašava Grčku bankrota?

Portparol Bele kuće Džej Karni rekao je da su se Barak Obama i Angela Merkel u telefonomskom razgovoru saglasili da su sinoćni dogovor o pomoći Grčkoj, i koraci Evropske centralne banke i fiskalne mere u Španiji i Italiji, pomogli prevazilaženje dužničke krize u evrozoni.

Karni je rekao da evropske zemlje treba još da ojačaju mere zaštite da bi se onemogućilo da se problemi jedne države šire Evropom i svetom. Ministri članica evrozone su prošle noći posle 13 sati pregovora postigli dogovor o pomoći za spasavanje Grčke od nekontrolisanog bankrotstva. Oni su odobrili Atini 130 milijardi evra iz evropskih fondova kako bi izbegla nekontrolisani bankrot 20. marta, kada joj dospeva na isplatu 14,5 milijardi evra duga.

Istovremeno, primorani su privatni vlasnici grčkih obveznica na preuzimanje većih gubitaka, a Atina se obavezala na oštrije kresanje budžetskih izdataka.

Privatni investitori će otpisati oko 100 milijardi evra grčkog duga jer će banke i osiguravajuće kuće zameniti grčke obveznice koje poseduju vrednosnim hartijama dužeg perioda dospeća i manje nominalne vrednosti.

Najveći deo novca iz paketa od 130 milijardi evra biće iskorišćen za finansiranje svopa obveznica i osiguranje stabilnosti grčkog bankarskog sistema. Oko 30 milijardi evra otići će za privlačenje privatnog sektora da pristane na taj svop, 23 milijarde će biti utrošene na dokapitalizaciju banaka, a Grčka će daljih 35 milijardi evra upotrebiti za finansiranje otkupa obveznica, a gotovo ništa neće otići direktno za pomoć grčkoj ekonomiji.

Postignuti sporazum moraju da odobre vlade svih članica evrozone. Severnije članice, kao sto je Nemačka, zalagale su se za još oštrije mere za Grčku, ali je nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao da je veoma uveren u to da će većina u nemačkom parlamentu odobriti taj paket.

On kaže i da je Međunarodni monetarni fond dosad ponudio doprinos od 13 milijardi evra za drugi paket pomoći Grčkoj. Pored tog iznosa, ostalo je još deset milijardi koje je MMF priložio za prvi paket pomoći Atini, vredan 110 milijardi evra, koji je dogovoren maja 2010.

Krugman: Plan EU neće spasiti Grčku

Pojedini ekonomisti ukazuju da je još pod znakom pitanja da li Grčka može da otplati i tako redukovano dužničko breme. Povratak ekonomskom rastu mogao bi potrajati čak celu deceniju jer će oštri rezovi produbiti recesiju u kojoj je Grčka već petu godinu, što će pogoditi vladine prihode. Tako Pol Krugman, profesor Univerziteta u Prinstonu i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, kaže da plan Evropske unije za spasavanje Grčke od bankrota nije realan.

On smatra da je sada dobijena još jedna runda štednje, koja kako se očekuje neće mnogo naškoditi ekonomskom rastu i ocenjuje da je "to trijumf nade nad iskustvom".

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2008. godine smatra da evropski lideri nisu spremni za realan izbor, pred kojim su se našli u slučaju Grčke - ili stalna pomoć toj zemlji umesto kredita ili njen izlazak iz zone evra, koji bi vremenom trebalo da rezultira povećanjem konkurentnosti i bržim ekonomskim rastom.

"Obe varijante će, politički gledano, biti katastrofalne, što znači da se neće primeniti sve dok u bukvalnom smislu ne bude druge alternative", zaključio je Krugman.

Papadimos: Još mnogo ostaje da se uradi

Posle usvajanja novog plana za pomoć Grčkoj u Briselu, Atina se sprema da se odrekne dela svoje autonomije u korist Evrope koja će pojačati kontrolu nad tom zemljom, kao i na usvajanje niza reformi i na promenu Ustava.

Grčkoj predstoji još više godina odricanja, nadovezanih na dvogodišnje mere štednje koje su već uticale na porast nezaposlenosti i smanjenju privrednog rasta. "Još mnogo ostaje da se uradi u bliskoj budućnosti da bi se sprovele sve potrebne mere, i sve reforme predvidjene novim grčkim ekonomskim programom", rekao je grčki premijer Lukas Papadimos, ali je ipak prethodni dan okarakterisao kao "istorijski".

Evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren rekao je u Briselu da ovaj gest finansijske solidarnosti Evrope "bez presedana" ide uz "rigorozne uslove" postavljene Grčkoj.

Prvi uslov je da jedna radna grupa ima ovlašćenja da kontroliše primenu ekonomskog programa u Grčkoj gde će biti stalno prisutna.

Drugi uslov je da otplata grčkog duga od sada bude osigurana tako što će se evropska sredstva uplaćivati na blokirani račun. Time će se sprečiti da Atina koristi evropsku pomoć za druge stavke budžeta kao što su plate ili penzije, što će i primorati zemlju da ubrza budžetsku reformu.

I treći zahtev je da parlament za dva meseca usvoji propise kojima se garantuje da će evropska sredstva prioritetno biti upotrebljena za servisiranje dugova. Ta garancija biće uneta u grčki Ustav, što pre moguće, navodi se u saopštenju Evrogrupe.

Grčki lideri zadovoljni dogovorom

Lideri grčkih vladajućih stranaka Jorgos Papandreu i Antonis Samaras izrazili su zadovoljstvo dogovorom ministara evro zone u Briselu o planu za finansijsko spasavanje Grčke. Za Papandreua, lidera Pasoka i bivšeg premijera, dogovor predstavlja "neophodan uslov kako žrtvovanje Grka ne bi bilo uzaludno".

Papandreu je izrazio zadovoljstvo tom odlukom i ocenio da ona omogućava Grčkoj da izbegne bankrot i pruža joj "sredstva za izgradnju programa privrednog razvoja koji joj je potreban".

Lider konzervativne stranke Nove demokratije Antonis Samaras rekao je da je tom odlukom smanjena opasnost od bankrota zemlje.

On navodi da je zahvaljujući evropskom "pozitivnom i važnom" dogovoru, "zemlja
dobija na vremenu", a "otvoren je i prozor nade da će zemlja sprovesti mere koje će joj omogućiti da suzbije recesiju i da će Evropa promeniti svoju politiku jednostrane štednje i shvatiti da je neophodan rast".

Grčki konzervativni lider dodaje i da "bez oporavka i jačanja ekonomije... ne mogu biti ostvareni čak ni kratkoročni fiskalni ciljevi, niti dug može postati održiv na dugi rok".