Ne živi se od titule lidera regiona

Toplica Spasojević, generalni direktor ITM grupe, ne vidi po čemu su to srpski privrednici šampioni u odnosu na kolege iz regiona..

"Njihovi bilansi su bolji od naših. Kamate na kredite u susedstvu su niže nego kod nas. Kurs je stabilniji. Imam utisak i da država kolege iz regiona mnogo više podržava, pomaže njihovu izvoznu ekspanziju", kaže on.

"Nažalost – nismo lideri. Možda u tenisu i košarci, ali u ekonomiji nismo sigurno. Psihologija je jako važna u biznisu i optimizam je ponekad dobar, ali osim što se zavaravamo blagim podacima o rastu, mogli bismo malo više da prionemo na posao", kritikovao je Spasojević. Slično mišljenje deli i Miodrag Kostić, vlasnik „MK Komerca”. Dovoljno je, kaže, da pogledamo svetsku listu konkurentnosti i jasno će se videti gde smo u odnosu na region. Na pitanje da li je video neku konkretnu vajdu od rasta BDP-a, on priznaje je njegovo izvozno orijentisano preduzeće proizvodnju ove godine povećalo za 35 odsto.

Međutim, ono što sada vidi kao problem jeste mnogo nezaposlenih, a on i dalje ne može da pronađe stručan kadar. "Obrazovni sistem ne stvara zanimanja koja privreda traži. Već godinama ne mogu da nađem tehnologa za preradu šećera", požalio se Kostić.

Ćel-Morten Jonsen, predsednik Saveta stranih investitora, ne misli da je važno da li će neko Srbiju samo nazvati liderom u regionu. Bitnije je da se ekonomski rast oseti u realnom sektoru, dodaje on.

Jonsen objašnjava da se "oporavak vidi. I to je dobro, ali je još nedovoljan da podstakne zaposlenost. To je problem čijem rešavanju vlada sada mora da posveti pažnju. Guverner Dejan Šoškić rekao je da će sledeće godine privredni rast biti tri do 3,5 odsto i zato 2011. godinu vidim kao period u kome će broj zaposlenih početi da raste".

"Međutim, vrlo važan preduslov za to jeste i da poraste poverenje u sistem. Jer, zaposlenost obično kaska za ekonomskim oporavkom. I to nije karakteristično samo za Srbiju, već je pravilo u svim zemljama sveta. Jednostavno, u periodu oporavka poslodavci su još oprezni prilikom zapošljavanja novih ljudi. Sa porastom poverenja porašće i broj zaposlenih", smatra on.

Inflacija je drugi problem sa kojim se ulagači sreću, dodaje Morten Jonsen. Naročito, jer se sa prvim znacima ekonomskog oporavka pojavio i veliki broj zahteva za povećanje javne potrošnje, ističe on.

"I pre nego što se ekonomija stabilizovala priča se o većem trošenju novca, što posao centralne banke, kada je o odbrani cena reč, čini skoro nemogućim. Nije vreme za trošenje. Sada treba biti prilično oprezan kada je budžetska politika u pitanju. Ako se fiskalna politika vodi u dobrom smeru, monetarna politika može da bude dobar partner. Centralna banka ne može da reši sve probleme. Srbija na sebe ne sme da preuzme taj rizik da u značajnijoj meri poveća javni dug. To bi narušilo poverenje u sistem. Kako kod stranih kreditora, tako i kod investitora", dodaje prvi čovek Telenora u Srbiji.

Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, podseća da su prošle godine i Albanija i Kosovo imali pozitivne stope rasta, a i ove će godine imati više stope rasta od Srbije. Pad je lane bio manji u Makedoniji i jednak u Bosni i Hercegovini, a slično će biti i sa rastom ove godine. Kriza je dublja i teža u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bugarskoj i Rumuniji.

"To je kada je reč o bruto domaćem proizvodu, odnosno onome što kao privreda stvaramo. Međutim, kada je reč o zaposlenosti, pad je u Srbiji bio daleko veći nego u svim pomenutim zemljama", kaže on i dodaje da nije jasno u odnosu na koje je zemlje i u čemu je Srbija šampion.

"Uopšte, o toj se temi obično toliko maglovito piše i raspravlja da je teško utvrditi o čemu je uopšte reč. Recimo, Srbija je bila prinuđena da traži podršku MMF-a, što obično znači da su makroekonomski problemi ozbiljniji nego u zemljama koje nisu morale da se obrate ovoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji", smatra Gligorov.