Svi će znati kakav stan kupuju: "Otključava se oko 15 miliona kvadrata za gradnju" VIDEO

Povodom kritika na račun izmena tog zakona, koje će biti i tema današnjeg protesta, Vesić je za TV Prvu istakao da nema zakona koji je prošao test javnosti kao Zakon o planiranju i izgradnji, budući da je javna rasprava trajala 45 dana, u njoj učestvovali brojni stručnjaci, a prihvaćeno čak 100 od oko 600 primedbi.

Vesić je naveo da će, u skladu sa izmenama zakona, investitori imati obavezu da pre početka radova prilože polisu osiguranja od štete trećim licima, kako bi, u slučaju eventualne nesreće, građani mogli da naplate štetu, umesto da kao do sada, čekaju sudski spor i najčešće ni ne dobiju obeštećenje.

Obaveza investotora je i pre dobijanja upotrebne dozvole priloži dokaz o kretanju građevinskog otpada, odnosno da je otpad predat građevinskom operateru, što će doprineti smanjenju divljih deponija.

Vesić je istakao da se zakonom sada garantuje veća zaštita objekata kulture, a zavodi za zaštitu spomenika kulture imaju pravo da prilikom izrade urbanističkih planova traže izradu studije zaštite objekata, koja će postati obavezni deo plana, kao što će imati pravo na konzervatorski nadzor.

Na taj način moći će da zaštite sve objekte u kulturn-istorijskim prostornim celinama, a moći će da utiču i na izgleda fasada, kako se ne bi ugrožavao ambijent, rekao je Vesić.

Kao važnu novinu, izdvojio je i uvođenje energetskog pasoša, kako bi građani znali kakav stan kupuju, koliko će plaćati račune...

Pojasnio je da postoje tri roka za pribavljanje energetskih pasoša – tri godine za zgrade u javnoj svojini, pet u vlasništvu pravnih lica i 10 godina za stambene zgrade, s tim što izradu studije neće plaćati stanari, već lokalne samouprave.

Uvodi se i obaveza zelene gradnje, olakšava se postavljanje solarnih panela.

"Ovim se bitno smanjuje i mogućnost zloupotrebe, jer se jednom izdate primedbe, odnosno uslovi, ne mogu menjati", podvukao je ministar.

Na konstataciju da je za opoziciju problematično ukidanje konverzije uz naknadu, Vesić je rekao da je to problem samo za grupu ljudi koja pokušava napravi politiku od toga, ali nije problem ni za građane ni za investitore.

"Srbija je jedina imala taj institut, što znači da je bio nepotreban, jer da je dobar imao bi ga još neko", primetio je ministar.

Podsetio je da je konverzija uz naknadu uvedena 2009. godine, kako bi se tadašnji predsednik Boris Tadić razračunao sa određenom grupom privrednika.

"Zakoni se ne donose da se sa nekim obračunavate, ili u nečijim interesu, već u interesu svih, a od ovih izmena korist će imati svi građani", naglasio je Vesić.

Ponovio je da je u Srbiji za 12 godina, država naplatila svega oko 30 miliona erva, ali zaključano oko 5.000 lokacija, najviše kompanija koje su u stečaju. Sada će se, na tih 5.000 lokacija, otključati oko 15 miliona kvadrata za gradnju.

Ako se uzme u obzir da je ulaganje po kvadratu 700 evra, onda to znači još 10,5 milijardi evra veći bruto domaći proizvod Srbije, naveo je Vesić i dodao da se računa i na 22,5 milijarde evra od kupoprodajnih ugovora, odnosno od prometa nekretniina i više od dve miijarde evra za državu od PDV, poreza na dobit, poreza na prenos apsolutnih prava...

"Zato što smo imali ovaj nakaradni institut Srbija je 2009. godine izgubila desetine milijardi evra za budžet a u isti taj budžet je uplaćeno oko 30 miliona evra za deset godina dok je 94 odsto konverzija uradjeno bez dinara", rekao je Vesić i dodao da je konverzija bila "izvor korupcije jer neki su bili odlukama Vlade izuzimani, mnogo je nisu ni plaćali a tek poneko jeste.

"Institut koji ne donosi korist za budžet ne treba da postoji", rekao je ministar i dodao da će preduzeća u stečaju sada moći da aktiviraju "zarobljene" lokacije, prodaju zemljište i namire i zaposlene i poverioce.

Za više informacija pogledajte video-prilog: