Koliko su pale srpske penzije za 5 godina

Sa 193 evra u proseku (23.200 dinara) domaći penzioner se loše kotira u regionalnim i posebno evropskim okvirima.

Prosečna "mirovina" u Hrvatskoj maja 2015. iznosila je 352 evra, u Crnoj Gori 273 evra, u Makedoniji 205 evra, u Republici Srpskoj 175 evra, te u Federaciji BiH 181 evro. U državama Zapadne Evrope prosečne penzije su višestruko veće nego kod nas. Na primer, prosečna penzija u Nemačkoj iznosi oko 1.200 evra, u Francuskoj 1.120, u Danskoj 774, a u Britaniji 825 evra, piše za Večernje novosti ekonomista Goran Nikolić. Ako je za utehu, na Mauricijusu penzije su upola niže od srpskih, tek 93 evra u proseku. Međutim, u odnosu na prosečne plate, srpski penzioneri sa 51odsto ne stoje tako loše.

Pored toga, treba uzeti u obzir i razne pogodnosti za penzionere, kao što su, na primer, delom besplatna zdravstvena nega ili jeftiniji javni prevoz (u Japanu od 75. godine života snosite samo desetinu medicinskih troškova).

Naime, gledano kroz udeo u prosečnoj plati, srpski penzioneri su još dobro rangirani. U Republici Srpskoj penzija je činila tek dve petine prosečne plate, a u Federaciji BiH tek nešto više (42%). Nešto su bolje stajale Crna Gora i Makedonija sa 56%, odnosno 58% prosečne plate.

Prosečna "mirovina" u Hrvatskoj maja 2015. činila je oko 46% prosečne "plaće". Kod zapadnih "susjeda" osiguranika je bilo 1.423.000, a primalaca penzija 1.224.000. Taj odnos je sličan srpskom, jer se procenjuje da u Srbiji broj osiguranika iznosi nešto više od 1,9 miliona lica, dok je broj penzionera 1.740.000.

Usled zamrzavanja pa smanjenja penzija učešće izdataka na njih u BDP opada. Ove godine se procenjuje na 12,6% BDP, što je već ispod proseka EU (13,3% BDP). Fiskalnom konsolidacijom trebalo bi da se taj udeo obori na 11% BDP do 2017, odnosno 2018.

Zbog veoma niske zaposlenosti, sistem finansiranja penzija u Srbiji suočava se sa brojnim problemima. Naime, starenje populacije usled produženja očekivanog trajanja života (čemu treba da se radujemo) neminovno podrazumeva sve duže primanje penzije.

Naš sistem se, praktično, svodi na tzv. protočni bojler, gde se penzije finansiraju iz tekućih prihoda, odnosno doprinosa i budžetskih transfera. Penzioni fond faktički na postoji, ali ako je za utehu u većini zemalja način finansiranja penzija je sličan našem.

Penzijski sistem u Srbiji sastoji se od obaveznog javnog penzijsko-invalidskog osiguranja i od dobrovoljnog privatnog penzijskog osiguranja. Dobrovoljno privatno penzijsko osiguranje podrazumeva da se doprinosi za penziju uplaćuju na individualne štedne račune, a iznos penzije zavisi od visine uplata i kamate koja im se pripisuje. Naknada se, naravno, umanjuje za troškove i dobit administratora fonda (broj osiguranika iznosi blizu 60.000).

Srbija do sada nije uvela drugi stub, a razlog su velika ulaganja i neizvesni rezultati (iskustva drugih zemalja pokazuju da je uvođenje drugog stuba jako skupo).