"'Tihi ubica' hara vojvođanskim njivama, poslednji je čas"

Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što bi imalo nesagledive posledice, kaže Jovica Vasin sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Jelena Stjepanović Izvor: B92
Podeli
Foto: B92, screenshot
Foto: B92, screenshot

U razgovoru za sajt B92 BIZ, ovaj doktor nauka i rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju ovog Instituta sa iskustvom dugim trideset godina, vrlo dosledno objašnjava zašto je sada poslednji momenat da, pre svega, država shvati razmere problema i regauje munjevito. Jer u suprotnom, Vojvodinu više nećemo moći da zovemo ni žitnicom Srbije, a kamoli Evrope.

“Opadanje sadržaja organske materije u zemljištu nije tako akcedentna pojava, traje dugo i ja volim da je nazovem ‘tihim ubicom’ našeg zemljišta. Ako pogledamo istorijski, Vojvodina je tri četvrtine bila pokrivena zemljom černozemska ritska crnica koju karakteriše visok sadržaj organske materije, preko 5 odsto humusa. Sada je u Vojvodini takve zemlje svega na 5 procenata površina”, objašnjava Vasin.

Ako se pogleda u proseku, procenat humusa je sada na oko tri procenta, što je, kako navodi, na granici. “To znači da na polovini parcela je obogaćenost loša i da već imamo problem”.

Uzroci takvog stanja su, pre svega, dominantna upotreba mineralnog, dakle veštačkog đubriva, koje je intenzivirano od 70-ih godina prošlog veka.

“Svake četvrte godine bi trebalo na jedan hektar baciti 40 tona stajskog đubriva, a mi to nemamo. Svedoci smo da od 90- ih godina rapidno opada brojnost svih životinjskih vrsta a samim tim i količina stajnjaka. Da bismo mogli da imamo prirodno đubrenje svake četvrte godine, što je optimalno, potrebno je 20 uslovnih grla stoke po hektaru, a mi imamo 0,3. Dakle, činjenica je da dosta dugo nećemo imati dovoljne količine stajnjaka”, objašnjava Vasin.

Sa druge strane, i đubrivo koje imamo se ne priprema na propisan način i velike količine amonijaka, koji je baš potreban zemlji, se gubi.

Savet ratarima bio bi, kako kaže, da nikakko ne pale žetvene ostatke, već da ih zaoru i na taj način doprinesu očuvanju organskih materija u zemljištu.

Vasin kaže da u poslednje vreme dobijaju više uzoraka za analizu zemljišta za malinu nego za kukuruz i dodaje da nije neuobičajeno što i ta kultura sve više nalazi svoje mesto u Vojvodini, koja ne važi za tradicionalnu postojbinu maline. “Ne uspeva vilamet, ali zato neke druge vrste poput poline, da. Poslednje dve godine prisutna je ekspanzija zasada maline”, kaže Vasin.

Glavna posledica pada humusa u zemljištu je pad prinosa i Vasin upozorava da je poslednji trenutak da se preuzme sveobuhvatna akcija na državnom nivou jer su procesi obnavljanja spori i trebaće puno vremena da se zemlja obogati.

Iz tog razloga su zajedničku akciju pokrenuli Institut za ratarstvo i povrtarstva u Novom Sadu, Vode Vojvodine, Zadružni savez i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i apeluju na sve državne organe da što pre preduzmu akcije.

Na pitanje šta se može učiniti da bi se crni scenario za vojvođanske njive izbegao, Vasin kaže da je đubrenje stajnjakom osnovno, ali da postoje i određene alternativne metode kao što su korišćenje nus proizvoda iz prehrambene industrije, kompostiranje organskog otpada, kao i gajenje biljaka koje bi se koristile da povećaju nivo organske materije, reč je uglavnom o leguminozama.

“Ideja ima, načina ima, ali potrebno je da država stane iza toga i da sve svoje kapacitete stavi u funkciju očuvanja ovih količina organskih materija i njihovom povećanju jer kada se jednom zemlja opustoši vrlo ju je teško obnoviti. A mi govorimo o resusru u poljoprivrednoj zemlji, gde se ostvaruje zavidan suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima”, kaže Vasin.

Govoreći o analizi zemljišta kao važnom segment poljoprivredne proizvodnje, Vasin kaže da je reč o nekada i ključnom postupku jer se u praksi pokazalo ne jednom da su propadali višegodišnji zasadi jer prethodno nije utvrđeno kakav je sastav zemlje i da li ta kultura može tu da uspeva.

“Ljudi obezbede novac za investiciju, kupe zemlju, obezbede sadnice, agrotehniku, sade višegodišnje zasade a ne urade analizu zemljišta koja košta 200 dinara po hektaru godišnje”, kaže Vasin.

Na konstataciju da poljoprivrednici uglavnom smatraju da je analiza zemljipta skup i stručan posao, Vasin odgovara dvostruko odrično.

“Prvo dosta je toga besplatno. Ministarstvo odobrava besplatnu analizu, pojedine opštine u Vojvodini takođe. Tvrdim da je jedan od najboljih projekata u poljoprivredi u Vojvodini bilo finansiranje analize zemljišta koje je za ratare onda bilo besplatno i to je trajalo od 2002. do 2013. godine i smatram da bi to trebalo ponovo uvesti jer se tako stiče navika a koristi su neprocenjive, kaže on.

Podseća i da je po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu obaveza da se analiza zemljišta radi svake pete godine.

Govoreći o cenama tih usluga, Vasin kaže da je cena jednog uzorka 2.500 dinara za površine do pet hektara, što znači da to godišnje dođe 500 dinara.

Opširnije pogledajte u video prilogu:

Prati B92 na Viberu

Intervju

"NIS optužuju što dobro radi, akcionarima obezbeđuje profit"

Ove godine će „Gasprom njeft“, Vlada Srbije i dva miliona građana Srbije podeliti oko 4 milijarde dinara. O tome kako je kompanija uspela da održi profitabilnost i stabilnost poslovanja čak i u današnjim složenim spoljnim uslovima i uopšte, o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti NIS-a razgovarali smo sa Vadimom Jakovljevim.

Intervju utorak 27.06. 17:13 Komentara: 0

Najveći svetski proizvođač stiže u Prahovo

Elixir Group je sa jednom od vodećih svetskih agrobiznis kompanija Roullier Group iz Francuske, odnosno sa njenom članicom Phosphea potpisala sporazum o strateškoj poslovno-tehničkoj saradnji u segmentu biznisa sa feed fosfatima. Ova francuska grupacija čiji je vlasnik Daniel Roullier poseduje 25 fabrika za proizvodnju mineralnih đubriva i šest fabrika za proizvodnju feed fosfata, ostvaruje godišnji prihod od oko tri milijarde dolara i zapošljava oko osam hiljada radnika. Fabrike za proizvodnju feed fosfata, koje su locirane u Španiji, Francuskoj i Tunisu, posluju u sastavu članice Phosphea koja se trenutno kotira na prvom mestu u ovom biznisu u Evropi i na drugom mestu na svetskom nivou. Uz poslovnu saradnju sa Elixir Group, kupovinom pogona za proizvodnju monokalcijum fosfata u Prahovu, Phosphea preuzima poziciju najvećeg proizvođača feed fosfata na svetu. Potpisivanje ovog strateškog ugovora između Roullier-a i Elixir-a je svakako veliki događaj pogotovo za istočnu Srbiju gde skoro da i nema privrednih aktivnosti. Najveći svetski proizvođač feed fosfata dolazi u selo Prahovo, gde će nastaviti da razvija proizvodnju i prodaju ovih proizvoda po celom svetu.

Intervju ponedeljak 26.06. 11:54 Komentara: 4

Gazduje u 180 zgrada a počeo sa dva šrafcigera

Kada je krenuo u privatni biznis pre pet godina, Slobodan Jakovljević je imao samo aluminijumske merdevine, dva šrafcigera i lepljivu traku. Danas njegova firma „Duks domus“ brine o desetinama zgrada sa 12.000 stanara u Nišu, a javljaju se zainteresovani i iz drugih gradova

Intervju ponedeljak 26.06. 10:50 Komentara: 24

"Ucenili su me da prodam banku u Srbiji"

Danas je on najbogatiji Srbin čiju imovinu je Forbs procenio na pet milijardi dolara sa investicijama u nekretnine širom sveta, sedam fabrika u Nemačkoj, Italiji i Švajcarskoj, čovek čije je posuđe blagoslovio Papa Jovan Pavle II. U Srbiji ima nekoliko nekretnina i hotela, ali nikakvu proizvodnju, zbog, kako kaže, “odsustva pravne regulative ili voluntarističke primene zakona od strane vladajućih garnitura koje su se smenjivale”. U medijima, pa i od strane Međunarodne krizne grupe optuživan za prodaju oružja, bliskost sa vlastima i poslovne privilegije, nikada nije osuđen ni na jednom sudu, već naprotiv, sam je tužio za klevetu i dobijao na sudovima širom sveta. U jubilarnom broju Danasa Cepter govori o neuspelim pokušajima investiranja u Srbiju i stalnoj koliziji sa vlastima od ubistva premijera Zorana Đinđića.

Intervju ponedeljak 12.06. 12:34 Komentara: 24

Zaposlene čeka revolucija, za 10 godina potpuna promena

Tržište rada već se promenilo a ići će u narednim godinama ka sve većoj fleksibilnosti. Sa kakvim izazovima će se svet zbog toga susresti i koji su najveće pretnje na tržištu radne snage, govorila je za hrvatski Poslovni dnevnik Slovenka Melanie Seier Larsen, član menadžment tima za jugoistočnu Evropu Boston konsalting grupe.

Intervju četvrtak 1.06. 13:32 Komentara: 10

"Bio šef ex SFRJ giganta, ali sam sve naučio na Zapadu"

Državni praznici poput 1. maja i 29. novembra bili su podsticaj radnicima u svim fabrikama za veću, pa i rekordnu proizvodnju. Želja svih bila je da se u čast praznika što više proizvede. Najbolji radnici bivali su javno pohvaljeni i nagrađivani, i na taj način motivisani i stimulisani za rad. Vodili smo računa o svemu. Jer, samo korektan odnos između radnika i poslodavaca stvara "zdravu klimu" u kolektivu i podstiče proizvodnju.

Intervju ponedeljak 1.05. 10:06 Komentara: 11
strana 1 od 57 idi na stranu