"'Tihi ubica' hara vojvođanskim njivama, poslednji je čas"

Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što bi imalo nesagledive posledice, kaže Jovica Vasin sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Jelena Stjepanović Izvor: B92
Podeli
Foto: B92, screenshot
Foto: B92, screenshot

U razgovoru za sajt B92 BIZ, ovaj doktor nauka i rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju ovog Instituta sa iskustvom dugim trideset godina, vrlo dosledno objašnjava zašto je sada poslednji momenat da, pre svega, država shvati razmere problema i regauje munjevito. Jer u suprotnom, Vojvodinu više nećemo moći da zovemo ni žitnicom Srbije, a kamoli Evrope.

“Opadanje sadržaja organske materije u zemljištu nije tako akcedentna pojava, traje dugo i ja volim da je nazovem ‘tihim ubicom’ našeg zemljišta. Ako pogledamo istorijski, Vojvodina je tri četvrtine bila pokrivena zemljom černozemska ritska crnica koju karakteriše visok sadržaj organske materije, preko 5 odsto humusa. Sada je u Vojvodini takve zemlje svega na 5 procenata površina”, objašnjava Vasin.

Ako se pogleda u proseku, procenat humusa je sada na oko tri procenta, što je, kako navodi, na granici. “To znači da na polovini parcela je obogaćenost loša i da već imamo problem”.

Uzroci takvog stanja su, pre svega, dominantna upotreba mineralnog, dakle veštačkog đubriva, koje je intenzivirano od 70-ih godina prošlog veka.

“Svake četvrte godine bi trebalo na jedan hektar baciti 40 tona stajskog đubriva, a mi to nemamo. Svedoci smo da od 90- ih godina rapidno opada brojnost svih životinjskih vrsta a samim tim i količina stajnjaka. Da bismo mogli da imamo prirodno đubrenje svake četvrte godine, što je optimalno, potrebno je 20 uslovnih grla stoke po hektaru, a mi imamo 0,3. Dakle, činjenica je da dosta dugo nećemo imati dovoljne količine stajnjaka”, objašnjava Vasin.

Sa druge strane, i đubrivo koje imamo se ne priprema na propisan način i velike količine amonijaka, koji je baš potreban zemlji, se gubi.

Savet ratarima bio bi, kako kaže, da nikakko ne pale žetvene ostatke, već da ih zaoru i na taj način doprinesu očuvanju organskih materija u zemljištu.

Vasin kaže da u poslednje vreme dobijaju više uzoraka za analizu zemljišta za malinu nego za kukuruz i dodaje da nije neuobičajeno što i ta kultura sve više nalazi svoje mesto u Vojvodini, koja ne važi za tradicionalnu postojbinu maline. “Ne uspeva vilamet, ali zato neke druge vrste poput poline, da. Poslednje dve godine prisutna je ekspanzija zasada maline”, kaže Vasin.

Glavna posledica pada humusa u zemljištu je pad prinosa i Vasin upozorava da je poslednji trenutak da se preuzme sveobuhvatna akcija na državnom nivou jer su procesi obnavljanja spori i trebaće puno vremena da se zemlja obogati.

Iz tog razloga su zajedničku akciju pokrenuli Institut za ratarstvo i povrtarstva u Novom Sadu, Vode Vojvodine, Zadružni savez i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i apeluju na sve državne organe da što pre preduzmu akcije.

Na pitanje šta se može učiniti da bi se crni scenario za vojvođanske njive izbegao, Vasin kaže da je đubrenje stajnjakom osnovno, ali da postoje i određene alternativne metode kao što su korišćenje nus proizvoda iz prehrambene industrije, kompostiranje organskog otpada, kao i gajenje biljaka koje bi se koristile da povećaju nivo organske materije, reč je uglavnom o leguminozama.

“Ideja ima, načina ima, ali potrebno je da država stane iza toga i da sve svoje kapacitete stavi u funkciju očuvanja ovih količina organskih materija i njihovom povećanju jer kada se jednom zemlja opustoši vrlo ju je teško obnoviti. A mi govorimo o resusru u poljoprivrednoj zemlji, gde se ostvaruje zavidan suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima”, kaže Vasin.

Govoreći o analizi zemljišta kao važnom segment poljoprivredne proizvodnje, Vasin kaže da je reč o nekada i ključnom postupku jer se u praksi pokazalo ne jednom da su propadali višegodišnji zasadi jer prethodno nije utvrđeno kakav je sastav zemlje i da li ta kultura može tu da uspeva.

“Ljudi obezbede novac za investiciju, kupe zemlju, obezbede sadnice, agrotehniku, sade višegodišnje zasade a ne urade analizu zemljišta koja košta 200 dinara po hektaru godišnje”, kaže Vasin.

Na konstataciju da poljoprivrednici uglavnom smatraju da je analiza zemljipta skup i stručan posao, Vasin odgovara dvostruko odrično.

“Prvo dosta je toga besplatno. Ministarstvo odobrava besplatnu analizu, pojedine opštine u Vojvodini takođe. Tvrdim da je jedan od najboljih projekata u poljoprivredi u Vojvodini bilo finansiranje analize zemljišta koje je za ratare onda bilo besplatno i to je trajalo od 2002. do 2013. godine i smatram da bi to trebalo ponovo uvesti jer se tako stiče navika a koristi su neprocenjive, kaže on.

Podseća i da je po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu obaveza da se analiza zemljišta radi svake pete godine.

Govoreći o cenama tih usluga, Vasin kaže da je cena jednog uzorka 2.500 dinara za površine do pet hektara, što znači da to godišnje dođe 500 dinara.

Opširnije pogledajte u video prilogu:

Prati B92 na Viberu

Intervju

“Investitori kad to čuju, okrenu se i odu”

Izmenjeni Zakon o radu primenjuje se u Srbiji već dve i po godine. Usvajanje kontroverznih izmena u leto 2014. godine pratile su brojne sindikalne primedbe, a sam proces je i okončan tako što su dugotrajni pregovori i usaglašavanje sa reprezentativnim sindikatima prekinuti i Zakon je usvojen u Skupštini. "Zakon je u Parlament dospeo takav kakav je, jer ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Aleksandar Vulin nije umeo da pregovara, već je slušao poslodavce, Američku komoru i strane investitore. To je dobar zakon za njih, daje im ekstra profit, a uzima iz džepa svakog radnika kako bi se oni bogatili", poručio je tada jedan od sindikalnih vođa, Ljubiša Orbović, inače lider Saveza samostalnih sindikata Srbije. Da li ova tvrdnja stoji, najbolje će pokazati vreme, činjenica je da je za nešto manje od tri godine nezaposlenost znatno smanjena. Sa oko 20 procenata te 2014. na nešto ispod 14 procenata, koliko je trenutno. Da li se te dve stvari mogu dovesti direktno u vezu, pitali smo pravnog stručnjaka Mirka Kovača, koji već godinama učestvuje u izradi preporuka FIC-a, kako bi se srpsko radno zakonodavstvo modernizovalo, uskladilo sa tekovinama Evropske Unije i dovelo do unapređenja privrednog ambijenta i zaštite prava kako zaposlenih, tako i poslodavaca.

Intervju utorak 11.04. 13:54 Komentara: 14

Zaposlili smo sto mladih inženjera

Ne treba svi da se bavimo politikom, ja nemam ni vremena za to. Problem nastaje jer smo stalno u nekoj političkoj nestabilnosti, a to oduzima vreme i energiju i onda ne možemo da se bavimo ekonomijom. Nama je prvenstveno potrebna politička stabilnost, u zemlji i u regionu, i potrebni su jasni projekti kako podstaći ekonomski razvoj zemlje

Intervju petak 31.03. 13:36 Komentara: 1

Otkucava: Da li je vredelo čekati Ikeu?

Otkako su počele pripreme za robnu kuću, iz Ikee su poručili da traže dugoročne partnere koji garantuju redovne i sigurne isporuke. Tada je kompanija imala samo jednog dobavljača. Godinu dana posle malo toga se promenilo.

Intervju ponedeljak 20.03. 18:13 Komentara: 45

Zašto nam kasne Koridori i da li mora tako?

Izgradnju autoputeva u Srbiji oduvek je pratila velika medijska pažnja, srpska javnost naslušala se tokom decenije i po priličnog broja obećanje o tome kada će pojedine deonice biti završene, a uz nove kilometre često su poreskim obveznicima ispostavljani dodatni računi koje bi trebalo platiti jer su probijeni rokovi, nisu poštovana prava izvođača, poslovi su dobijani kao najjeftiniji pa su se pojavljivali i novi troškovi….Koliko milijardi nas je to koštalo verovatno nećemo saznati, a poslednjih nedelja suočavamo se sa polemikom bivših i sadašnjih ministara ko je kriv za kašnjenje izgradnje Koridora. Uz to, postoji problem i kašnjenja radova na deonicama koje grade grčki Aktor i bugarske firme…Ipak, premijer nam poručuje da je bolje da malo sačekamo jer ako raskinemo ugovore, gle čuda, koštaće nas mnogo više. Postavlja se pitanje kako da nas ne košta mnogo više i ima li načina da se kao poreski obveznici osiguramo od voluntarizma u lancu naručilac - investitor – izvođač?

Intervju utorak 28.02. 09:26 Komentara: 5

Da li su dizel-motorima dani odbrojani?

Pronalazač Rudolf Dizel je pre tačno 125 godina prijavio svoj motor kao patent. Od kada je na videlo izašla manipulacija Folksvagena sa izduvnim gasovima, dizel-motori opet važe za velike zagađivače. Imaju li budućnost?

Intervju ponedeljak 27.02. 08:11 Komentara: 75

"Izdali apoteke i rešili tri stvari"

U Svilajncu smo veoma ponosni na to što se nakon, da tako kažem buđenja u poslednjih šest do sedam godina, privreda u našem gradu u potpunosti osposobila i kvalifikovala da proizvodi za evropsko tržište. Više od 90 odsto proizvoda svilajnačke privrede se izvozi u zapadnu Evropu, najviše u Nemačku. Shodno tome prema podacima Privredne komore iz Kragujevca suficit naše privrede u spoljno – trgovinskoj razmeni u 11 meseci prošle godine iznosi 41,5 miliona dolara, kaže predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović.

Intervju četvrtak 26.01. 14:40 Komentara: 0

Drakulić o RTB Boru, srpskim privrednicima i vladi

"Nije dobro što se na neki način strani investitori tretiraju bolje nego domaći. Stalno sam govorio da privreda Srbije ne može da ide dalje bez srpskih privrednika, to je osnovno. Oni su ta baza, oni su ti koji najviše treba da nose srpsku privredu. A mi uvek više cenimo strani novac nego domaći. Uvek smo pokušavali, i kroz ‘Privrednik’ i pojedinačno, da budemo ravnopravni. Zašto mi ne dobijamo te subvencije koje dobijaju stranci? I mi bismo znali da napravimo nov posao i zaposlimo stotine ljudi kada bi nam neko za to platio ili izgradio halu. Mi sve to moramo sami"

Intervju petak 16.12. 15:59 Komentara: 15

"Od države očekujem da ne smeta"

Verujem u ovu zemlju. Ja nisam rođen ovde. Rođen sam u Hrvatskoj i ovde smo došli sa onim groznim ratovima. Već sam napravio korak iz zone komfora sticajem okolnosti, tako da ja nemam neku potrebu da moram da promenim mesto života, kaže Darko Mandić, predsednik BEUM-a.

Intervju nedelja 6.11. 11:37 Komentara: 3
strana 1 od 56 idi na stranu