Šta je EBRD spremio za Srbiju do 2018?

Koji su prioriteti EBRD-a u Srbiji u naredne četiri godine?

Prioriteti su oni koji se nalaze u novoj strategiji – povećanje značaja i konkurentnosti privatnog sektora, jačanje bankarskog sektora i produbljivanje finansijskog posredovanja generalno, razvoj održivih i efikasnih javnih finansija. Što se tiče prvog prioriteta, želeli bismo da se što više ojača privatni sektor. Voleli bismo da privatni sektor bude konkurentniji i da poveća svoju ulogu u srpskoj ekonomiji.

U tom smislu, angažovaćemo se u podršci malim i srednjim preduzećima, koja su kičma stabilne ekonomije, i finansiranjem kompanija i savetodavnom ulogom, kako bi se ojačao njihov menadžment i rukovođenje kompanijama. Takođe bismo voleli da podržimo, tamo gde je moguće, direktne strane investicije u zemlji, koji malo zaostaju u poslednjih par godina. I voleli bismo da imamo ulogu u predprivatizacionim i privatizacijskim procesima.

U korporativnom sektoru posebno bismo voleli da se fokusiramo što je više moguće na agro-biznis koja je od strateškog značaja za zemlju. Kada je u pitanju finansijski sektor, nameravamo da nastavimo i povećamo podršku i bankama i drugim finansijskim institucijama, poput lizing kompanija na primer, pružajući im pozajmice po glavi stanovnika, poželjno u domaćoj valuti.

U saradnji sa Svetskom Bankom i MMF-om želimo da podržimo Agenciju za osiguranje depozita i da ojačamo njen fond za osiguranje.

Kada je u pitanju razvoj održivog javnog finansiranja, kao što svi znamo, vaša zemlja je trenutno u problemu, jer i dalje postoje značajne infrastruktrurne praznine, ali je mogućnost zaduživanja ograničena. U tom kontekstu, važno je ubrzati primenu postojećih projekata. Ti projekti već imaju obezbeđeno finansiranje S naše strane, mi ćemo selektivno izabrati projekte koji su strateški važni za vlasti, kako bismo ih finansirali i težićemo da mobilišemo kapital iz privatnog sektora kad god je to moguće, da bi se u potpunosti razvila infrastruktura u zemlji, i kada su u pitanju lokalna samouprava i kada je u pitanju energetski sektor.

Šta EBRD radi da podrži zemlje u tranziciji poput Srbije?

Pre svega EBRD, kao što znate, nije banka koja pruža podršku za budžet. Mi finansiramo projekte i fokusiramo se što je više moguće na privatni sektor. Iz mnogobrojnih razloga, naš portfelj u Srbiji iznosi dve i po milijarde evra i uglavnom je namenjen javnom sektoru jer smo u prošlosti prepoznali infrastrukturne praznine koje sam već pomenuo, ali po pitanju broja transakcija, prilično smo fokusirani na privatni sektor. Od 130 transakcija i projekata koje imamo u portfelju, 75 odsto je u privatnom sektoru.

Možemo da uradimo mnogo stvari. Pre svega, pošto smo banka, mi finansiramo projekte, ali smo istovremeno uključeni i u dijalog o stvaranju politika s vlastima i ostalim donosiocima odluka, kako bismo održali tempo procesa reformi. Takođe, pružamo i tehničku pomoć i javnom i privatnom sektoru, a posebno sektoru malih i srednjih preduzeća, kroz našu grupu za reformu malog biznisa, koja je veoma važna u poboljšanju ne samo korporativnog poslovanja, već i u praksi rukovođenja kompanijama, posebno finansijskim kompanijama.

Možete li nam reći više o efikanosti srpskih vlasti po pitanju realizacije odobrenih projekata?

Kao što sam pomenuo, pitanje slabe primene već odobrenih projekata predstavlja važnu temu. I vlasti i međunarodne finansijske organizacije dele stav da moramo učiniti više kako bismo ubrzali proces primene. Meni se čini da će nova vlada popraviti proces primene i mi smo spremni da sarađujemo u toj oblasti.