Uskoro spajanje firmi iz Jugosfere

“Povezivanje komapanija mora se dogoditi u našem regionu pre nego što globalni igrači dođu na naš teren”, rekao je Vučićević i dodao da će se u narednih nekoliko godina sigurno dogoditi desetak pa i 15 velikih spajanja, kupovina, akvizicija na ovim prostorima. “To je nužnost i kompanije koje se ne budu razvijale u ovom pravcu osuđene su na propast”, istakao je on.

Vučićević je o napisima u medijima o povezivanja Droge Kolinske, Podravke i Centroproizvoda, rekao da je i sam bio iznenađen i da se to u skorije vreme neće dogoditi.

“Da biste kupili kompaniju, treba vam barem šest meseci, a za strateško povezivanje tri godine. Kako je sada Podravka u nedefinisanoj vlasničkoj situaciji, a poznati su i naši problemi u Istrabenzu, ne vidim ko bi imao snage da u ovom trenutku na sebe preuzme povezivanje”, objašnjava Vučićević.

On je kazao da Droga Kolinska neće uskoro na prodaju i da je to dobro jer će ostati više vremena za konsolidaciju komapnije. “Pre Nove godine sklopljen je ugovor o reprogramiranju dugova Istrabenza i Droga Kolinska će biti poslednja kompanija koja će biti prodata”, kaže Vučićević.

On objašnjava da zbog problema koje ima Isatrabenz svi misle da je i Droga Kolinska pred propašću, ali nije tako jer ova kompanija je nezavisno društvo unutar Istrabenza koje dobro posluje.

Uprkos tome kupovina državnih akcija u Podravki bila bi prevelik zalogaj za Drogu Kolinsku, priznaje Vučićević i dodaje da je kada je o povezivanju komapnija reč sve več dosta predvidivo.

“Neke se stvari već otprilike znaju, jer svaka od većih kompanija sigurno ima dva, tri targeta – kompanije koje bi volela da kupi ili da ih dobije u procesu akvizicije”, kaže Vučićević i dodaje da jedino ne očekuje “neprijateljska preuzimanja”.

O udruživanju sa Frankom koji je kao i Droga Kolinska lider na tržištu kafe i grcikalica Vučićević kaže da ne postoji niti jedan racionalan razlog da ne dođe do povezivanja.

On kaže da se o tome već razgovaralo sa porodicom Artuković koji su vlasnici Franka ali je sve ostalo na bazi predrazgovora.

“Videli smo se, ali to je samo jedan od mogućih velikih logičnih dogovora. Nelogično bi bilo da se ovakvo spajanje ne ostvari”, kaže Vučićević.

Smoki nepoželjan u Hrvatskoj

Vučićević kaže da srpski kapital teško ulazi u Hrvatsku i da srpskih investicija u Hrvatskoj gotovo da nema.

“Smatram da ima problema i s naše strane”, priznaje Vučićević. On kaže da je ipak najveći problem u glavama pojedinih hrvatskih političara, vlasnika nekih trgovačkih lanaca, pa i samih potrošača u Hrvatskoj.

Predsednik Droge Kolinske objašnjava da u zakonu, “na papiru” nigde ne piše da nešto ne može, a u stvarnosti se zapravo ništa ne dešava.

“Statistički je nemoguće da imamo milijardu dolara robne razmene i da pritom nema srpskih kompanija u Hrvatskoj, a u Srbiji je 200 ili 300 hrvatskih”, kaže Vučićević.

On ističe da je Droga Kolinska imala nekoliko meta kada su akvizicije u pitanju ali nisu se službeno javljali na nadmetanja.

“Uskoro ćemo se pojaviti na jednom nadmetanju pa ćemo videti kako ćemo proći”, rekao je Vučićević ali nije želeo da otkriva detalje o kojoj kompaniji je reč.

On kaže da ličnih neprijateljstava u Hrvatskoj nema, ali očigledno je postoji animozitet prema svim srpskim proizvodima, pa i njegove kompanije.

“Smokija, na primer nema u najvažnijim trgovačkim lancima u Hrvatskoj, a Smoki je megabrend, generičko ime za svaki flips”, kaže Vučićević i objašnjava da je bilo obećanja o ulasku Smokija u hrvatske markete, ali i da su neki vlasnici lanaca otvoreno rekli da ga nikad neće biti na njihovim policama.

Vučićević koji je nakon prodaje svojih kompanija Soko Štark i Grand Prom vlasnik pet odsto akcija u Drogi Kolinskoj kaže da Grand kafe u Hrvatskoj nema jer su imali problem s imenom Grand koji je zaštićen od Getroa, ali da je Barcafe prisutna na hrvatskom tržištu.

Da smo slušali Markovića, svi bismo danas bili u EU

“Asocijacija menadžera Srbije organizovala je skup “jugosferu” koji imenom budi stare duhove i tim nazivom skrenuli smo pažnju i svetskih stručnjaka”, kaže Vučićević. On kaže da se zemlje bivše Jugoslavije najbrže povezuju i sarađuju u ekonomiji dok najteže ide u politici.

“Tekst u The Economistu govori o “jugosferi” kao o području gde narodi govore istim ili sličnim jezicima, slušaju istu muziku, konzumiraju iste proizvode i vrlo brzo zemlje prostora mogu ući u snažniju ekonomsku fazu”, objašnjava Vučićević i naglašava da je možda “jugosfera” utopija za političare, ali za ljude iz ekonomije je realnost.

Na pitanje koliko politika šteti ekonomije Vučićević kaže da je on kao privrednik navikao da nema neku pomoć od politike.

“Ne želim da zvučim kao jugonostalgičar, ali u ekonomiji ipak treba biti realan i budućnost graditi na jačem povezivanju tržišta. Čitao sam nedavno feljton o projektu Ante Markovića. Velika je šteta što njegove ideje nisu zaživele nego se skrenulo u drugom smeru”, kaže on i dodaje da bismo u tom slučaju mi kao region danas sigurno imali dvostruko veći standard i bili bismo dvostruko bogatiji, a sigurno bismo već odavno bili članica EU, i to bez žrtava.

Vučićević smatra da je Ante Marković “namirisao” ogroman ekonomski potencijal koji smo imali u vreme pada Berlinskog zida, ali nažalost mi tu šansu nismo iskoristili.

“Iako su Markovićeve ideje bile aktuelne pre 20 godina treba videti šta sada od tog maksimuma možemo uzeti da bi nam bilo bolje”, kaže Vučićević i dodaje da dok Hrvatska i ostale zemlje našeg regiona ne uđu u EU, postoji mogućnost da se na području simbolički nazvanom “jugosfera” tržišno napravi velik iskorak i da se povežu ekonomije jer je saradnja sa susedima najbolja.

“Ne zaboravite, to je tržište od 20 miliona ljudi. Svi bismo mi voleli da izvozimo i prodajemo u Evropskoj Uniji, ali to ide teško. Srbija ima 2,5 puta veći izvoz u Crnu Goru nego u Rusiju. Privlačna je Rusija, ali za jače proboje treba mnogo novca”, zaključuje Vučićević.