Dunav osiguranje ima posebnu odgovornost

Tokom 2012. ukupna premija osiguranja od auto-odgovornosti je iznosila 19,3 mlrd. din. (39 odsto ukupne premije neživotnih osiguranja u zemlji), a rešene štete 6,1 mlrd. din. (38 odsto ukupnih šteta neživotnih osiguranja). Iz navedenog proističe da stopa šteta iznosi svega 44 odsto. Naravno, za potpuniju analizu bilo bi neophodno ispitati uticaj prenosnih premija i rezervisanih šteta.

Tržište osiguranja od auto-odgovornosti u Srbiji opterećeno je sa više otvorenih pitanja. Jedno od njih je i sledeće: Republički fond za zdravstveno osiguranje ima pravo da regresno naknadi stvarne štete od osiguravajućeg društva ako su treća lica, nastradala u saobraćajnoj nezgodi krivicom osiguranika toga društva, lečena o trošku države. Izmenama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju osiguravači su dužni da svakog meseca redovno uplaćuju pet odsto ukupne premije osiguranja od auto-odgovornosti na račun ovog fonda.

Navedenim zakonskim izmenama pet posto premije se izdvaja unapred za štetu koja još nije nastala, a ne zna se ni da li će nastati, niti, ukoliko nastane, kolikog će obima biti. I studenti znaju da se naknada iz osiguranja ne predujmljuje, nego isplaćuje kada nastupi osigurani slučaj. Ovakvim rešenjem samo se pokriva nesposobnost Republičkog fonda da u redovnom roku obračuna i naplati troškove regresnih zahteva za materijalne štete po osnovu osiguranja od auto-odgovornosti.

Dalje, znamo da osiguravajuća društva imaju nezaobilaznu ulogu i u sprovođenju mera sprečavanja nastanka štetnih događaja i suzbijanja njihovih posledica, pogotovo ako je predviđeno da za tu namenu unapred izdvajaju deo premije osiguranja. Dobar primer predstavlja odredba Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, kao novina u sprovođenju osiguranja od auto-odgovornosti u Srbiji. Po njoj osiguravači izdvajaju 1,2 odsto ukupne premije za mere sprečavanja, te ih uplaćuju na poseban račun iz koga bi trebalo da se ulaže u uvođenje, održavanje i razvoj sistema za praćenje saobraćaja video-nadzorom.

Za nešto više od tri godine za video-nadzor je izdvojeno preko 732 miliona dinara. Međutim, još niko nije izašao u javnost sa podacima o tome kako se prikupljeni novac troši. Kada bi se taj novac namenski koristio, bile bi niže i nematerijalne i materijalne štete. Manji broj šteta podrazumevao bi višak sredstava osiguranja koji bi se mogao usmeriti ka naučnim ustanovama i MUP-u u cilju daljeg unapređenja bezbednosti saobraćaja, odnosno koristiti za sniženje premija osiguranja. Zato je izuzetno čudno što se niko od osiguravajućih društava ne zanima za sudbinu izdvojenog dela premije osiguranja od auto-odgovornosti. Nikako mi nije jasno zašto osiguravači ćute.

Ipak, verovatno najsloženije pitanje jeste naknada tehničkim pregledima za zaključenje polisa osiguranja od auto-odgovornosti, čija je visina Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju propisana na 5 odsto premije. Društva za osiguranje već godinama izigravaju ovu obavezu tako što tehničkim pregledima na razne načine isplaćuju višestruko veće iznose. Čak sebi daju za pravo da se dogovaraju kolika naknada treba da bude, premda je ona jasno propisana zakonom. Zanimljivo je da čak i takve međusobne dogovore ne poštuju.

Treba da se podsetimo da su društva u stranoj svojini još 2007. preuzela vođstvo u premiji neživotnih osiguranja. S njihovim dolaskom očekivali smo popravljanje stanja na tržištu osiguranja i širenje ponude. Na strani neživotnih osiguranja to je uglavnom izostalo. Desilo se čak suprotno – društva u većinskom stranom vlasništvu isplaćivala su tehničkim pregledima znatno višu proviziju nego što je dozvoljeno, što je nastavljeno do današnjeg dana.

Narodna banka Srbije kao državno nadleštvo za nadzor sasvim dobro zna šta se dešava, međutim ništa ne preduzima kako bi se stanje suštinski promenilo. Istaknuta stopa šteta u osiguranju od auto-odgovornosti upućuje na zaključak da ne postoji potreba za povećanje premije osiguranja, koja, uzgred, nije menjana već pet godina. Uvođenje reda na tržištu sasvim bi poništilo razloge za povećanje cena osiguranja, što je u interesu svih nas. Stoga je neophodno da se NBS mnogo više nego do sada uključi u rešavanje ovog pitanja.

"Dunav osiguranje", kao vodeća osiguravajuća kuća, koja je uz to u domaćem vlasništvu, ima posebnu odgovornost u obezbeđenju dosledne primene zakonskih odredaba. Zato bi bilo uputno da "Dunav osiguranje" organizuje međunarodni skup o osiguranju od auto-odgovornosti u Srbiji. Na njemu bi trebalo da prisustvuju prvi ljudi stranih osiguravajućih preduzeća koja su kod nas osnovala društva za osiguranje. Naravno, morali bi biti prisutni i predstavnici NBS koji bi prisutnima jasno stavili do znanja kako su dužni poštovati zakonske odredbe, kao što se čini u razvijenim zemljama. Onim društvima koja ne poštuju propisanu stopu provizije NBS bi trebalo da oduzme dozvole za rad u ovoj vrsti osiguranja. Do sada dozvola nije oduzeta nijednom društvu, već su bili kažnjavani samo pojedinci, a društva u kojima su radili nastavljala su po starom.

"Dunav osiguranje" nema više prava da ćuti. Nadam se da će uvideti svoje mesto na tržištu osiguranja i naročitu odgovornost koju ima na njemu kao najveća osiguravajuća kuća. Rešavanjem ovog pitanja jednom zauvek bi se prevazišao dugotrajni problem koji opterećuje osiguravajuće tržište u Srbiji. Na ovom skupu "Dunav osiguranje" bi moglo otvoriti i neka druga pitanja, kao što je, recimo, uticaj Zakona o javnim nabavkama na tehničku premiju osiguranja, s obzirom na izražene dugotrajne probleme i nelojalno tržišno nadmetanje