Samo Geneks Srbiju spašava

Ako je Tadić shvatio da je osnovnu filozofiju preživljavanja na ukletom istočnom limesu zapadnog Balkana već smislio Tito, bilo je logično pretpostaviti da mu u reinkarnaciji stare ideje nedostaje ključno ekonomsko oružje: jednako slavni i mistični državni spoljnotrgovinski holding.

Ideju o stvaranju replike Geneksa objavio je jedan od najjačih srpskih igrača u Rusiji Branislav Grujić, predloživši da se osnuje nova centralna državno-privatna izvozna kompanija koja bi postala nova-stara poluga u prodoru srpskih kompanija na daleki i bratski istok.

“Jugoslavija nikada nije išla direktno na sovjetsko tržište. Srpski privrednici su izvozili direktno u Nemačku, Austriju, Grčku, Italiju... S Rusijom je bilo, međutim, drugačije. I danas nam, dakle, treba velika izvozna kuća koja zna taj specifični ’know-how’ za Rusiju. Nešto slično nekadašnjem Geneksu. Taj uslovno nazvani novi Geneks trebalo bi da pomognu Fond za razvoj i Agencija za podsticaj izvoza, i on bi bio servis manjim proizvođačima koji imaju kvalitetne proizvode i mogu da konkurišu na ruskom tržištu”, lansirao je ideju moćni privrednik iz Beograda u intervjuima Politici i Večernjim novostima, što po logici stvari govori da ovaj plan nije samostalni izlet maštovitog bogataša u nepoznato.

Grujić je sve samo ne čovek koji tek tako razmišlja o životu i oživljavanju socijalističko-samoupravne kompanije koju je pratila legenda da je uticajnija od same države.

Branislav Grujiæ (foto: Vreme)

Grujić, za prijatelje Gruja, sada gradi visoku poslovnu školu u Moskvi, vrednu 100 miliona dolara, koja bi trebalo da školuje menadžere sposobne da prate eksplozivni rast ruske ekonomije.

Ideja o stvaranju istočnog odgovora na čuvenu Londonsku školu ekonomije je Putinova, a podcrtavajući njenu važnost, za glavnog nadzornog organa je imenovao svog naslednika na tronu, Dmitrija Medvedeva.

Izvođač radova je Grujićeva kompanija PSP-Farman, koja u samom centru Moskve, u krugu od pet kilometara od Kremlja, gradi još tri hotela s pet zvezdica na jednoj od najskupljih lokacija na svetu. Vrednost njegovih ugovora u Rusiji procenjuje se na milijardu dolara.

Netipični predstavnik nove klase srpskih bogataša, rođeni Beograđanin i nekadašnji asistent Mašinskog fakulteta u Beogradu, zet slavnog Zvezdinog fudbalera Bore Kostića i sam je ponikao iz nenadmašene škole jugoslovenske spoljne trgovine. Trgujući vešto deonicama, otkupio je Jugodrvo i postao ortak Filipa Ceptera s kojim je u partnerskim odnosima u Rusiji.

S još jednim od divova, Miroslavom Miškovićem, planira da osvoji Ukrajinu širenjem lanaca supermarketa. Bio je izuzetno blizak Zoranu Đinđiću, koga je trebalo da poveže s Putinom.

Njegove veze s ruskim establišmentom daleko su veće nego što ih prikazuje, jer se, navodno, tek nekoliko puta rukovao s Medvedevom. Na dan ubistva premijera Đinđića, 12. marta 2003. u rokovniku Đinđićeve sekretarice pisalo je: “Stigao Gruja iz Moskve”. Ta poruka istaknuta je u dokumentarnom filmu o ubistvu premijera.

Grujić sada ima sledeću ideju: Srbija s Rusijom ima sporazum o slobodnoj trgovini koji se odnosi na 90 posto proizvoda i jedina je zemlja izvan Zajednice nezavisnih država koja ima takvu privilegiju.

Miroslav Miškoviæ

Uprkos tome, najveći deo biznismena u Rusiju dolazi “grlom u jagode”. Pokušavaju da prodaju svoj proizvod, a nisu upoznati s elementarnim stvarima. Jer, rusko tržište više je nego specifično. Puno je administrativnih prepreka, od sletanja na aerodrom do dolaska u hotel vlada poseban sistem miksa ultratržišne ekonomije u zaletu i starih pravila.

“Kada dođete u Moskvu, potreban je lokalni predstavnik ili predstavništvo koje vas može dočekati, organizovati, povesti... razumeti partnere i proceniti tržište. Mali proizvođači to ne mogu, za to nemaju ni vremena. I Kina ili Japan imaju centralizovana predstavništva. Velike izvozne kuće obavljaju poslove za male kompanije”, tvrdi Grujić.

Prema legendi o uspehu u Rusiji, među srpskim igračima uglavnom prevladava teza da je dovoljno poznavati Jevgenija Primakova, pater familiasa današnje ruske političke elite, nekadašnjeg šefa KGB-a, a kasnije premijera Rusije u doba Jeljcina.

Ali Grujić, koji je istovremeno i kopredsednik Rusko-srpskog biznis dijaloga, smatra da se cela Europa sada ponaša kao Srbija u vreme sankcija. Na jednom biznis forumu na Bledu to je dokazivao stranim sagovornicima. Oni sada u trgovini pribegavaju kompenzacijama, što Srbija odavno radi. Čak im je u šali rekao da dođu u Zastavu i vide kako će izgledati BMW ako ne preduzmu neke korake.

Tu sledi priča o novom Geneksu za Rusiju. Stara ideja u novom pakovanju. Ona je motivisala i Miroslava Miškovića da, gradeći svoj Delta holding, zapravo stvori svoj osobni Geneks, centralizovanu megakorporaciju po ugledu na Titovu ekonomsku i obaveštajnu centralu osnovanu 1952. godine.

Od malog spoljnotrgovinskog preduzeća sa 19 zaposlenih, Geneks se do 1991. razvio u privrednog giganta koji je obavljao više od 10 posto jugoslovenske spoljne trgovine, imao preko 60 punktova u svetu, više od 900 velikih poslovnih partnera u zemlji i 1.500 u inostranstvu, preko deset hiljada agenata u turoperatorskim poslovima, dovodio godišnje oko 900 hiljada turista u Jugoslaviju, imao hotele u Beogradu, na obali Jadrana i Kopaoniku, modernu flotu od devet Boingovih aviona i više od pet hiljada zaposlenih.

I na kraju balade, pogodite ko je kupio Geneks? Naravno, Miroslav Mišković. I to je zapravo “copy paste” mantra nove srpske ekonomske misli: ako je uspeo Tito, pa ga je sledio Mišković, nije li stvaranje novog Geneksa, najpre za Rusiju, a potom za sva četiri stuba Srbije, igra na dobitnu kartu?