Finansijska kriza i auto industrija

Senka koju je aktuelna ekonomska kriza u svetu bacila i na proizvođače automobila preti da ozbiljno ugrozi budućnost ove industrijske grane.

Najveći udar, očekivano, pretrpelo je američko tržište na kojem je prodaja opala za četvrtinu, a najveće kompanije, poput Forda i Krajslera, zabeležile su pad prodaje od po 33 odsto. Analitičari procenjuju da će broj prodatih vozila u Americi ove godine, u najboljem slučaju, biti oko 14,5 miliona, što nije ni blizu prošlogodišnjih 16,14 miliona automobila. J. D. Power ističe da je to najslabiji rezultat još od 1995. godine.

Isti “trend” je stigao i u Evropu, ali s nešto manjom „snagom“, jer je sa ove strane Atlantika prodaja opala za “samo” 12 odsto. Negativni uticaji se razlikuju od proizvođača do proizvođača, ali zavise i od toga o kojoj se ekonomiji radi. Tako su u Evropi najviše pogođene zemlje Zapada pa je, na primer, u Velikoj Britaniji proizvodnja vozila za prvih osam meseci porasla za 5,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali je broj registrovanih novih vozila u isto vreme pao na najniži nivo u poslednjih 40 godina.

S druge strane, automobilska tržišta istočnih i centralnih evropskih zemalja u razvoju, ali i pojedinih članica EU, još ne osećaju značajne posledice finansijskih potresa. Međutim, Češka je posledice krize osetila na drugom polju, jer se tamošnji proizvođač vozila Škoda auto, koja je deo nemačkog giganta Volkswagen, u velikoj meri oslanja na inostrana tržišta. Zbog pada prodaje od oko 18 odsto u prvoj polovini 2008. godine, češki proizvođač će krajem oktobra obustaviti rad na najmanje nedelju dana, iako je prvobitni plan menadžmenta bio da se napravi samo jednodnevna pauza. U Škodi se nadaju da će na taj način smanjiti obim proizvodnje za oko 13.000 vozila i izbeći nagomilavanje zaliha novih automobila.

Iako je finansijska kriza u žižu javnosti dospela tek nedavno, njeni negativni uticaji su velike automobilske kompanije pogodili znatno ranije. Tako je Genral Motors još u avgustu objavio gubitke od 15,5 milijardi dolara, što je treći najveći gubitak vodećeg proizvođača automobila u SAD. Zbog svega toga su u General Motorsu najavili smanjenje broja radne snage za oko 15 odsto.

Pad poslovanja su zabeležile i evropske ispostave američkog proizvođača, pa je obim posla na Starom kontinentu opao za 1,9 odsto. Ovako „malom“ minusu u poslovanju najviše doprinosi odlična prodaja Chevroletovih jeftinih modela, koji su namenjeni srednjoj klasi. Broj prodatih automobila nekadašnjeg Daewooa u zemljama istočne Evrope je, od početka godine, skočio za čak 43 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Opel, inače deo General Motorsa, najavio je pak da će zbog slabe tražnje novih automobila potpuno obustaviti proizvodnju u svim svojim fabrikama. Obustava rada će početi 13. novembra i trajaće tri nedelje. Tronedeljni “odmori” skoro 7.000 zaposlenih u fabrikama smanjiće broj novih vozila za 40.000 jer će prošlogodišnjih 1,74 miliona prodatih automobila biti veoma teško dostići. Menadžment nemačkog proizvođača ne planira otpuštanje radnika, ali će plate zaposlenih tokom tronedeljnog odsustva biti smanjene.

Jedan od retkih proizvođača koji je javno saopštio planove o otpuštanju radnika je Volvo. Švedski proizvođač automobila je obelodanio da će zbog slabije prodaje na evropskom i američkom tržištu otpustiti oko 6.000 radnika, od čega će skoro polovina biti radnici u fabrikama, dok će ostatak činiti zaposleni u administraciji, oko 700 zaposlenih koji Volvo predstavljaju u inostranstvu, ali i veliki broj honorarnih saradnika i savetnika. Proizvođač koji je u vlasništvu Forda je ukinuo i noćnu smenu u fabrici u Geteborgu, čime će proizvodnja biti smanjena za pet odsto.

Kompanija čiji je ekonomski položaj izazvao verovatno najveće polemike u javnosti je, ipak, Ford. Razloge za to bi trebalo tražiti u činjenici da je američki proizvođač jedan od poslednjih koji su objavili gubitke. Minus u knjigama od oko 8,7 milijardi dolara u ovom tromesečju je naterao kompaniju da razmotri svoje mogućnosti, pa su se u javnosti pojavile i informacije o nameri Forda da proda 20 od 33,4 odsto učešća u japanskoj Mazdi kako bi došao do svežeg novca. Postojala su čak i nagađanja da će drugi po veličini američki proizvođač automobila proglasiti bankrot, ali je Alan Mulali, izvršni direktor Forda, ubrzo demantovao te glasine.

Jedna od retkih nemačkih kompanija koja je, pored Opela, objavila konkretne planove poslovanja je BMW koji je zabeležio pad u prodaji za barem 20.000 vozila ili 15 odsto. Zbog toga će proizvodne linije biti zatvorene na nedelju dana, a čini se i da je bavarski proizvođač, zbog nepovoljne ekonomske situacije, odustao od planova za lansiranje modela “X7”, koji bi bio najveći SUV u njegovoj gami.

Ekonomska kriza i kreditni deficit koji je zahvatio kupce automobila naterali su i ostale proizvođače da smanje produkciju tako da je većina fabrika u Velikoj Britaniji prešla na režim rada od dva ili tri dana nedeljno. Čak se i luksuzni Bentley muči sa viškom vozila na lageru i namerava da smanji proizvodnju za 15 odsto. Landrover i Jaguar, koji su u vlasništvu indijskog konglomerata Tata, takođe su najavili ekonomičnije poslovanje - Jaguarova fabrika u Hejlvudu biće zatvorena sedam dana.

Analitičari procenjuju da će trend pada prodaje novih vozila verovatno ubrzo proći, jer su se države već ozbiljno angažovale na smanjenju posledica finansijske krize, ali će efekti na poslovanje biti dugoročni. Toga su svesni i vodeći ljudi auto-industrije, pa upozoravaju da povratak na stare prodajne rezultate ne treba očekivati do kraja 2009. godine.

Iščekivanje

Ovdašnji uvoznici automobila uglavnom izbegavaju priču o aktuelnoj krizi i lošem položaju velikih auto-kompanija. Oni, međutim, ne poriču lošiju prodaju poslednjih meseci, ali to uglavnom vezuju za najave Vlade Srbije o smanjenju carina na uvoz novih automobila.

Mir

Javnost u Srbiji verovatno najviše interesuje situacija u Fiat grupi. Čini se da za sada razloga za zabrinutost nema, jer italijanska kompanija nije objavila značajnije gubitke, a poznato je i da se Fjat u svom poslovanju nije previše oslanjao na banke koje su imale veze sa američkim kapitalom, tako da ni sa te strane nije ugrožen.

Piše: Milomir Vujović, Ekonomist