"Hitna" izmena akciza sačekaće leto

Izmenama će ta oblast biti usaglašena sa preporukama Evropske unije.

Đelić je istakao i da je Evropska komisija prihvatila naš predlog o regulisanju te oblasti i da izmenama tog pravnog akta neće biti ugroženi interesi ni Gaspromnjefta, ni Srbije, a ni EU.

Vlada Srbije je u martu utvrdila predlog za izmene zakona o akcizama kojim će akcize na naftne derivate biti izjednačene u skladu sa preporukama EK. Prema važećem predlogu, novi iznosi za sve benzine i sve dizele biće izjednačeni, a akcize će biti uvećane za 10,3 odsto u odnosu na nivo od prošle godine.

Upitan, šta znači prolongiranje izmena zakona do leta, ako se setimo buke koja se podigla u javnosti početkom godine, Boban Atanacković, predsednik Upravnog odbora Nafte a.d., kaže da to sve liči na ono „hoćemo, ali ne stižemo”.

"Ili dvojne akcize nisu kardinalna greška za EK, kako je to predstavljeno u Srbiji, iako je EK potvrdila da smo prekršili SSP, jer da jeste Skupština bi taj zakon morala da izmeni po hitnom postupku ili je težnja da se dobije na vremenu. Odnosno, čeka se još neko vreme da se vidi da li će Srbija dobiti kandidaturu za ulazak u EU pa će se i zakon tome prilagoditi", kaže Atanacković.

Pitanje je, kaže Atanacković, koliko u predizbornoj godini vlastima odgovara da im poskupljuje domaći benzin, jer se odmah zna da će to povući druga poskupljenja.

Ljubinko Savić, samostalni savetnik u Privrednoj komori Srbije, kaže da Evropska komisija nije postavila nikakve rokove našoj zemlji do kada bi zakon o akcizama trebalo da bude izmenjen, tako da je, po njemu, s obzirom na to kakva je procedura usvajanja izmene zakona, leto potpuno očekivan rok da se to dogodi.

Savić smatra da smo mi problem akciza više sami prenaglasili nego što je to uradila EK. On, međutim, nije želeo da objašnjava zašto je to tako. Ukoliko želi da dobije status kandidata, Srbija pre ili kasnije mora da izjednači akcize na derivate, kaže on i dodaje da je drugo pitanje da li je pogrešno što je Srbija dvojnim akcizama htela da zašiti domaću proizvodnju.

On ističe da cena goriva od početka liberalizacije tržišta ne zavisi toliko od akciza nego pre svega od umešnosti uvoznika po kojoj će nabavnoj ceni kupiti gorivo u okruženju. Savić navodi primer Lukoila koji ima niže cene u veleprodaji nego domaći proizvođači za određenu vrstu derivata što ovoj naftnoj kompaniji omogućava da bude konkurentna na pumpama.

Saznajemo, međutim, i kada reši pitanje dvojnih akciza Srbija mora da reguliše pitanje zabrane uvoza domaćih derivata. Najverovatnije tako što će se dozvoliti i slobodan uvoz ovih derivata.

Prema sadašnjem Zakonu o akcizama, nameti za benzin i dizel evropskog kvaliteta veći su od dva do 4,5 dinara u odnosu na gorivo koje proizvodi Naftna industrija Srbije. Pa, kada akcize budu izjednačene, i podignute za visinu prošlogodišnje inflacije, cena bezolovnog benzina BMB 95 na pumpama mogla bi da „skoči“ za pet dinara po litru, dok bi uvozni evrodizel pojeftinio za oko četiri dinara.

Izvor - PolitikaOnline

Benzin skuplji, dizel jeftiniji?

Srbiji neophodne zalihe nafte