Led, klizav put. Šta mi, vozači možemo da uradimo?

Nažalost, ne živimo u jednom takvom svetu. Dešavaće nam se da tokom zime vozimo i po snegu i po ledu, a često i po magli, kojoj čak ni putari ne mogu ništa.

U svim ovim situacijama treba da budemo svesni da naša bezbednost u saobraćaju u velikoj meri zavisi i od nas samih i naših postupaka u vožnji.

Vesti o nekoliko lančanih sudara i saobraćajnih nesreća, u kojima je nažalost poginula jedna osoba, ali i svedočenja brojnih čitalaca u komentarima o stanju na putevima, potvrđuju da su se u sredu na mnogim putnim pravcima vozači suočavali sa ledom na putu.

Vožnja po zaleđenom kolovozu spada u najopasnije i najteže izazove za vozače, pogotovu ako osoba koja se nalazi za upravljačem nije ni svesna da na putu ima leda. O klizavom putu i ledu obično razmišljamo samo tokom snežnih padavina i niskih temperatura, pa smo manje oprezni kada na putu nema snega, kao što je to bio slučaj danas.

U odsustvu snega, često zaboravljamo da led može da se stvori na vlažnom kolovozu već pri temperaturama oko 0 stepeni celzijusa. Tada nastaje tanak sloj leda, koji se naizgled ne razlikuje od vode jer je bezbojan (takozvani crni led).

Po pravilu, očekujemo da su putevi uredno posuti solju ili nekim drugim sredstvom protiv smrzavanja vode, ali ne možemo da budemo sto posto sigurni u to. Tu se vraćamo pitanju s početka teksta - šta je to što mi kao vozači možemo da učinimo da smanjim mogućnost da u takvim uslovima soabraćaja dođe do nesreće?

Pre svega, kada zimi krećemo na put treba u startu da budemo oprezni i da vozimo sporije nego u uslovima suvog kolovoza, dok se lično ne uverimo kakvo je stanje na putu i da li je asfalt samo vlažan ili na njemu možda ima i leda. Čak i da je samo u pitanju mokar kolovoz, pri ovako niskim temperaturama ne preporučuje se da vozimo istom brzinom kao što bismo to radili u normalnim uslovima, a o držanju bezbednog odstojanja već je suvišno i govoriti.

Ako primetite da na kolovozu ima leda pokušajte da postepeno smanjite brzinu kretanja, oduzimanjem gasa i prebacivanjem u niži stepen prenosa kako biste kočili motorom. Pokušaj naglog i oštrog kočenja samo će pogoršati stvari i dovesti do gubitka kontrole upravljanja.

Pri tome, važno je što pre signalizirati vozačima iza vas da na putu postoji problem - i da zbog toga smanjujete brzinu - uključivanjem sva 4 migavca. U slučaju da je situacija na kolovozu takva da je nebezbedno nastaviti vožnju, najbolje je parkirati pored puta i sačekati da se uslovi poboljšaju. Ako niste u mogućnosti da to uradite, produžite dalje lagano, uz uključena 4 migavca ali budite izuzetno oprezni.

U slučaju da naiđete na udes koji se tek dogodio i nameravate da izađete iz vozila kako biste pomogli unesrećenima, pobrinite se da svoj automobil zaustavite na bezbednom mestu kako ne biste ugrozili druge vozača (na autoputu to je zaustavna traka), i da ga propisno obeležite trouglom. Time ćete upozoriti i druge učesnike u saobraćaju.

Takođe, radi sopstvene bezbednosti u obavezi ste da navučete fluorescentni prsluk koji treba da vam je uvek nadohvat ruke, u kabini automobila.

Na kraju, ne zaboravite da kada se nađete u zaustavljenoj koloni u slučaju bilo kakvog zastoja na autoputu - bez obzira da li je uzrokovan sudarom ili nečim drugim - treba da oslobodite zaustavnu traku kako bi mogla da prođu vozila hitnih službi. Nečiji život možda zavisi od toga.

Oprezno i srećan put!