Danas je Teslin i dan nauke: Da nije bilo njega, svet kakav znamo ne bi ni postojao

Direktor Teslinog naučnog centra pri laboratoriji Vardenklif na Long Ajlendu Mark Alesi pozvao je tim povodom Beograd, da se uključi u razvoj jedine preostale laboratorije najvećeg pronalazača modernog doba i da postane deo nastavka Teslinog nasleda.

U izjavi za Tanjug Alesi je apelovao i na sve zainteresovane za "taj istorijski trentutak" da uzmu učešće i priključe im se.

Prema njegovim rečima, misija Teslinog naučnog centra je da širom sveta podiže svest o značaju Teslinog dela i njegovog ogromnog doprinosa čovečanstvu imajući u vidu da mogi i dalje nisu svesni značaja njegove posvećenosti nauci.

"Svakog dana ljudi širom sveta imaju koristi od njegovih otkrića i izuma: struja, vi-fi, robotika, radio, daljinsko upravljanje, brzinomer i još mnogo toga, ali mnogi nisu svesni da je taj napredak koji je promenio njihove život delo Nikole Tesle", rekao je Alesi. Tesla je Vardenklif, zasnovanu na najrevolucionarnijim idejama i postrojenje za bežicnu komunikaciju preko Atlantskog okeana i bežicni prenos energije, počeo da gradi 1901. godine.

Napušten je 1917. godine, i kasnije prodat da plati Tesline dugove, rekao je Alesi i dodao da je grupa američkih nastavnika u potrazi za prostorom za školski naučni muzej pronašla laboratoriju 1995. godine i udahnula joj život.

"Tesla naučni centar fokusiran je na pribavljanje sredstava, dozvola, odobrenja i podrške za renoviranje laboratorije kao i na razvoj globalnog naučnog centra koji je inovativan kao i sam Tesla ...", rekao je Alesi i podsetio da je prekretnica postignuta 2018. godine kada je Vardenklif stavljen u Nacionalni registar istorije SAD-a.

Kako kaže, potrebno je oko 15 miliona dolara za renoviranje laboratorije, za izgradnju muzeja i obrazovnih i preduzetničkih centara koji će nastaviti da unapreduju nauku za bolje čovečanstvo, kao što je i Tesla.

vrhe. Deo novca u tu svrhu donirao je i osnivač kompanije Tesla Motors. Nacionalni Dan nauke u Srbiji biće obeležen u Parlamentu, a biće posvećen gorućim temama - klimatskim promenama, kvalitetu vode i vazduha i obnovljivim izvorima energije. Konferenciji "Nauka u Parlamentu" , između ostalih prisustvovaće ministar prosvete i nauke Mladen Šarčević.

U Naucno-Tehnološkom parku u Beogradu će biti otkriven reljef "U znanju je spas" sa likovima najvećih srpskih naučnika - Tesle, Mileve Marić, Mihaila Pupina i Milutina Milankovića poklon Tesline naucne fondacije iz Filadelfije.

Postavljanjem reljefa u NTP gde se trenutno razvija više od 70 startap i tehnološko-razvojnih kompanija, odaje se počast naucniku i simbolizuje podrška mladim da prate svoje snove, kako u otadžbini, tako i u rasejanju.

U Kuli na Gardošu, izložbom "Teslina istraživanja u Koloradu Springsu" autora Vladimira Jelenkovića i Zorana Jovanovića Jusa u Zemunu će danas biti obeležen Teslin dan.

Dokumenta koja su korišćena za izložbu su deo kolekcije Muzeja Nikola Tesla i Biblioteke "Pajks Pink" iz Kolorado Springsa. Tesla je ro]en 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, umro je na Božić 1943. godina u SAD gde je živeo šest decenija. Po Tesli je nazvana jedinica za merenje visokog napona i jedinica jačine magnetnog polja, a njegova zaostavština upisana je 2003. godine u registar Uneska. Od 1994. u Njujorku ugao 40. ulice i 6. avenije, gde je bila njegova laboratorija, zove se Ugao Nikole Tesle.

Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićenih u 27 zemalja na pet kontinenata. Umro je u 87. godini, na Menhetnu u hotelu Njujorker u kome je živeo poslednji 10 godina.

Gradonacelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija, po kome je nazvan važan njujorkški aerodrom, pročitao je oproštajni govor koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac, esejista i prevodilac.

"Ovde, u Njujorku, prošle srede je u svojoj hotelskoj sobi preminuo jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikad živeli. Njegova dostignuća su ogromna, a kako vreme prolazi postajaće sve veca...".

Teslini prijatelji bili su i pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar. U filmu "Prestiž" Teslin lik tumači Dejvid Bouvi. Tesla je karijeru počeo kao pomoćni inženjer 1878. godine u Mariboru, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi ispunio njegovu želju, upisao fakultet.

Nakon studija u Pragu počinje da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu. Dve godine kasnije stigao je do samog Tomasa Edisona koji je tada bio najznačajnija ličnost na polju tehnike u Americi.

Prvi patent podneo je u SAD, 30. marta 1884. godine, posle odlaska iz Edisonove kompaije i osnivanja "Tesla Electric Light & Manufacturing". Stvorio je i značajan broj pronalazaka koje nikada nije pokušao da zaštiti, kao što je, primena visokofrekventnih struja za medicinske svrhe.