Jadranom se širi opasna riba: Ubod izaziva jak bol, strašnija je od ribe lava FOTO

Riba lav novi je stanovnik Jadrana, a prvi put je primećena pre otprilike pet godina. Ova atraktivna, ali otrovna riba potiče iz tropskih i suptropskih mora, ali se poslednjih godina sve češće pojavljuje u Sredozemlju.

Njeno širenje predstavlja potencijalnu pretnju domaćim vrstama, budući da je riba lav grabljivica koja se hrani manjim ribama i drugim morskim organizmima. Zbog klimatskih promena i zagrevanja mora stvaraju se povoljniji uslovi za njen opstanak i razmnožavanje u Jadranu, pa se očekuje da bi njeno prisustvo u budućnosti moglo da bude sve češće.

"Jako lepa tropska vrsta, ali nažalost veoma opasna za autohtone vrste, jer je veoma proždrljiva, hrani se ribljom mlađi, ostaviće trag i napraviće probleme u našem ribarstvu. Potencijalno je opasna i za ljude, zato što, ako se ubodete na nju, ubod je veoma, veoma bolan i ta bol traje dosta dugo", rekao je za HRT Valter Kožul iz Instituta za more i priobalje Univerziteta u Dubrovniku.

Iako je jestiva, malo ko želi da rizikuje kontakt sa njenim bodljama.

"Evo, lično sam je imao u ulovu u tri, četiri navrata, pažljivo je odstranjujući iz stajaćih mreža. Ona već ugine ako je neko vreme bila van mora na palubi barke, a potom je, normalno, beživotnu vratimo u more. Iako se navodi da je jestiva i veoma ukusna u određenom delu njenog mesa, ja se lično baš ne bih usudio", kazao je predsednik Ceha za ribarstvo i akvakulturu Hrvatske privredne komore Dubrovačko-neretvanske županije Mato Oberan.

"To je bila riba za narod"

"Ribu lav, na svu sreću, još nismo sreli u Malostonskom zalivu, iako su nas iz Instituta upozorili da ih obavestimo ako je vidimo. Već odavno se pojavila jedna dosta opasnija vrsta od ribe lav, a to je strelka. Znači, populaciju cipala je uništila. To je bila riba baš za narod – jeftina, mogao je svako da je ulovi. I odlična riba. Potpuno ju je uništila, više je nema ni u tragovima", kaže Maro Franušić iz Malostonskog zaliva.

"Ona je baš izražen predator, jer se na područjima na kojima živi može primetiti da druge vrste, kao što su cipli ili nešto slično, koje su joj plen, budu povređene ili prepolovljene. U svakom slučaju, na njima su primetne rane i oštećenja. I u samom ribolovu te strelke su veoma problematične, jer narušavaju kompaktnost jata koja se okupljaju pod svetlom tokom ribolova koji uključuje upotrebu veštačke rasvete", objašnjava Oberan.

Tokom poslednje tri decenije u Jadranu je zabeleženo više od 40 novih vrsta, među kojima ima i onih koje su otrovne za konzumaciju.

"Možda je tu i srebrnopruga naduvača, za koju treba znati da se ne sme konzumirati. Počela je da se pojavljuje nešto češće kod nas. Veoma je otrovna i taj otrov ne nestaje, odnosno ne uništava se termičkom obradom", upozorava Kožul i dodaje da invazivne vrste u Jadran dolaze i kao posledica ljudskog delovanja.

"Dolaze kroz Suecki kanal"

"Najveći broj ovih novih vrsta koje smo zabeležili jesu lesepsijski migranti. Oni dolaze kroz Suecki kanal, dakle delovanjem čoveka. Kada smo otvorili Suecki kanal, tropske vrste počele su da ulaze u istočni Mediteran i polako se šire prema nama", rekao je Kožul.

Među vrstama koje su se udomaćile spominje se i papagajka.

"Papagajka, vrsta koja je prethodnih godina bila prilično kolebljiva i povremena, sada je toliko redovan ulov da u nekim alatima čak i dominira. Zanimljivo je da su u pitanju isključivo veliki primerci, od po kilogram i više", rekao je Oberan.

On je dodao da su neke vrste iz Jadrana vremenom nestale.

"U nekom posleratnom periodu, dakle pre skoro 30 godina, bila je veoma izražena pojava ribe sablje, kajiša, koji je na našem području bio veoma prisutan. Inače živi na većim dubinama, ali je bio prisutan i u priobalju, gde je oštećivao mreže i druge ribolovne alate, naročito lignjare prilikom lova na lignje, pa se vrlo često ostajalo bez opreme. Vremenom se njegovo prisustvo proredilo i na kraju je gotovo potpuno nestao", naveo je Oberan.