Engleski ratni brod potonuo u oluji 1703. godine otkriva svoje tajne tri veka kasnije

Engleski ratni brod HMS Northumberland izgrađen je 1679. godine kao deo talasa modernizacije mornarice koji je nadgledao Samjuel Pepis, deceniju nakon što je prestao da piše svoj čuveni dnevnik i postao najviši administrator Kraljevske mornarice.

Dvadeset četiri godine kasnije, nakon što je brod učestvovao u mnogim velikim pomorskim bitkama svog vremena, bio je na dnu Severnog mora, žrtva Velike oluje 1703. godine, jedne od najsmrtonosnijih vremenskih katastrofa u britanskoj istoriji.

Sada, više od tri veka kasnije, Northumberland otkriva svoje tajne zahvaljujući pomeranju peska kod obale Kenta, koji je otkrio veliki deo njegovog trupa.

• Arheolozi tragali dve godine: Konačno su uspeli
• Pronađena olupina holandskog trgovačkog broda kod obala Australije? FOTO
• Otkriveni zastražujući detalji o Titaniku: Ovo se dešavalo tokom poslednjeg sata FOTO
• Pronašli su "brod duhova" na najstrašnijem mestu na svetu: Đavolji trougao još uvek izaziva jezu

Istraživanje je pokazalo da je brod dobro očuvan, pri čemu su ne samo njegove grede već i konopci, pa čak i neotvorene burad zaštićene od erozije i truljenja u pesku.

Istraživanje, koje je finansirala organizacija Historic England, koja nadgleda zaštićena mesta olupina širom zemlje, otkrilo je da je od trupa broda ostalo mnogo više nego što se ranije mislilo, što potencijalno čini olupinu Nortamberlenda jednim od najbolje očuvanih drvenih ratnih brodova u Velikoj Britaniji. Ostali artefakti otkriveni na morskom dnu uključuju bakarne kotlove, sedam gvozdenih topova i deo drvenog lafeta za topove.

• Otkrivena tajna stara 7.000 godina na Jadranu: Sve je bilo pokriveno muljem, arheolozi zanemeli VIDEO
• Ovo su najveće arheološke tajne otkrivene u 2024. godini
• Veliko otrkiće italijanskih arheologa FOTO

Međutim, kako se otkriva sve više o Nortamberlendu, arheolozi kažu da su u trci sa vremenom kako bi naučili sve što mogu iz onoga što je nazvano "Stjuartovom vremenskom kapsulom" pre nego što njegove drvene delove odnese more.

Olupina Nortamberlenda, jednog od više od desetak ratnih brodova izgubljenih tokom Velike oluje, prvi put je locirana 1980. godine u Gudvinovim peskovima, području plitke vode kod obale Dila, u istočnom Kentu. Hefin Mira, morski arheolog u Istorijskoj Engleskoj, rekao je da je područje, iako teško dostupno i teško za ronjenje, "odlično za očuvanje ovakvog materijala".
 

"Neverovatno smo srećni što je, pošto je olupina toliko dugo pokrivena, pesak održao u zaista, zaista dobrom stanju. To uže, na primer, je sveže kao što je bilo na dan kada je brod isplovio, a imamo veoma dobro očuvane burad, bačve i slično - u ovoj fazi jednostavno ne znamo šta je u njima", rekao je Mira.

Iako je istraživanje pokazalo da delovi olupine stoje ponosno iz morskog dna, Mira je rekao da je "još uvek veći deo broda preživeo čak i dublje u pesku".

"Na ovom lokalitetu postoji mnogo arheoloških ostataka i iz njih možemo mnogo toga da naučimo", dodao je.

To uključuje odgovore na pitanja kao što je kako su brodovi napravljeni i opremljeni u ključnom trenutku engleske pomorske istorije, kada je Pepis, kao sekretar admiraliteta, pokušavao da je profesionalizuje u modernu borbenu silu.

Mira je rekao da je bogatstvo organskog materijala koje je sačuvano neobično. "Gvožđe od koga su topovi, često nalazimo u dobrom stanju, ali je prilično retko naići na drvene kočije na kojima su se nalazili. Postoji mnogo, mnogo takvih stvari koje nam daju priliku da se dublje pozabavimo i saznamo više".

"Među veoma dobro očuvanim pomorskim olupinama, morski arheolozi i istoričari mogu da pogledaju Meri Rouz, iz ranog 16. veka, i druge brodove iz kasnog 17. i 18. veka, rekao je on, pa dodao: "Ovaj popunjava prazninu".

Međutim, za razliku od Meri Rouz, zbog velikih troškova nema nade da se Nortamberlend rekonstruiše.

"Imamo ova neverovatno dinamična okruženja morskog dna gde olupine mogu biti zakopane stotinama godina - a onda se taj peščani pokrivač pomera", rekao je Mira.

"Odjednom, olupina je izložena morskim biološkim organizmima i hemijskim procesima koji deluju na stvari poput gvožđa. Olupina koja može da opstane u neverovatno dobrom stanju vekovima će se raspasti veoma, veoma brzo kada bude izložena. Dakle, imamo malo vremena da otkrijemo šta se tamo nalazi i odgovorimo na brojna pitanja. Sada smo na milosti i nemilosti hemijskim procesima i to je trka s vremenom da vidimo šta možemo da spasimo".