Otkriveni zastražujući detalji o Titaniku: Ovo se dešavalo tokom poslednjeg sata FOTO

Precizna 3D replika prikazuje silu s kojom se brod prepolovio dok je tonuo nakon što je udario u ledeni breg 1912. godine – 1.500 putnika je izgubilo život u toj katastrofi, piše BBC.

Sken pruža novi pogled na kotlarnicu, potvrđujući svedočenja očevidaca da su inženjeri radili do samog kraja kako bi brodska svetla ostala upaljena.

Računarska simulacija takođe sugeriše da su rupe u trupu veličine lista A4 papira dovele do potonuća broda.

• Misterija Titana: Detaljno opisano potonuće Titanika 14 godina pre nego što je zaplovio
• Glumio u Titaniku dete pre 25 godina, izgovorio jednu rečenicu, a i dalje ga plaćaju VIDEO

 

Digitalna replika krme Titanika prikazuje dva velika metalna zupca na isprepletenoj gomili sivkastosmeđeg metala – to su motori broda, smešteni na zadnjem delu. Kada se brod prepolovio gotovo ravnomerno, krma je počela da se okreće u spiralu dok je tonula i ozbiljno je oštećena. Oko "zubaca" su iskrivljeni metalni delovi, uključujući i jednu veliku ravnu metalnu ploču.

Krma, koja se odvojila od pramca, pretrpela je ozbiljna oštećenja.

"Titanik je poslednji preživeli očevidac katastrofe, i još uvek ima priče da ispriča", rekao je Parks Stivenson, analitičar Titanika.

Skeniranje je proučavano za novi dokumentarac National Geographic-a i Atlantic Productions pod nazivom Titanik: Digitalno vaskrsenje.

Retki artefakti sa Titanika, čuvani u tajnim skladištima, sada dobijaju novi kontekst.

Ostaci broda, koji leže na dubini od 3.800 metara u ledenim vodama Atlantika, mapirani su pomoću podvodnih robota.

Više od 700.000 slika, snimljenih iz svih uglova, iskorišćeno je za kreiranje "digitalnog blizanca", koji je prvi put ekskluzivno predstavljen svetu od strane BBC-ja 2023. godine.

Skeniranje daje novid uvid o Titaniku

Pošto je olupina ogromna i nalazi se u mraku okeanskog dna, istraživanje pomoću podmornica daje samo deliće prikaza. Skeniranje, međutim, po prvi put nudi celokupan pogled na Titanik.

Impozantni pramac leži uspravno na morskom dnu, skoro kao da brod i dalje plovi.

Ali, krma – udaljena 600 metara – je gomila iskrivljenog metala. Oštećenje je nastalo kada je taj deo udario o dno mora nakon što se brod prelomio.

Prikaz pramca u visokoj rezoluciji otkriva četiri okrugla prozora. Metal je braon sa žutim mrljama, i ima talasastu teksturu stvorenu od rđe. Tri prozora još uvek imaju staklo, dok je jedno razbijeno – verovatno prilikom udarca u ledeni breg.

 

"Kao mesto zločina: morate videti dokaze u kontekstu njihove lokacije", rekao je Stivenson. "Potpuni pregled mesta olupine ključan je za razumevanje onoga što se dogodilo."

Sken prikazuje i nove detalje izbliza – uključujući razbijeni prozor, za koji se veruje da ga je oštetio ledeni breg. Ovo se poklapa sa svedočenjima preživelih koji su rekli da je led ušao u njihove kabine.

Kotlarnica, jasno vidljiva na skenu, nalazi se na zadnjem delu pramca, baš na mestu gde je brod prelomljen.

Putnici su izjavili da su svetla bila upaljena dok je brod tonuo

Digitalna replika pokazuje da su neki od kotlova udubljeni, što sugeriše da su još radili dok su tonuli u vodu.

Na palubi krme pronađen je i ventil u otvorenom položaju, što ukazuje da je para još uvek prolazila kroz sistem za proizvodnju struje.

Za to je bila zaslužna ekipa inženjera predvođena Džozefom Belom, koji su ostali da lože ugalj kako bi svetla ostala upaljena.

Svi su poginuli u katastrofi, ali su svojim herojstvom spasili mnoge živote, kaže Stivenson.

"Oni su omogućili da svetla i struja funkcionišu do kraja, da bi posada imala vremena da bezbedno spusti čamce za spasavanje – sa svetlom, a ne u potpunom mraku", rekao je za BBC.

"Zadržali su haos koliko god su mogli, a sve to je simbolično predstavljeno tim otvorenim ventilom koji i dalje stoji na krmi."

Koristeći detaljan strukturni model broda, napravljen prema originalnim nacrtima, kao i informacije o brzini, pravcu i položaju broda, naučnici su rekonstruisali oštećenja nastala udarcem u ledeni breg.

"Koristili smo napredne numeričke algoritme, kompjutersko modeliranje i superračunare da rekonstruišemo potonuće Titanika", rekao je prof. Džom-Ki Pak sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

Simulacija pokazuje da je brod samo okrznuo ledeni breg, ali je pri tom zadobio niz pukotina duž uskog dela trupa.

Titanik je trebalo da bude nepotopiv – mogao je da ostane na površini čak i da su četiri vodonepropusna odeljka poplavljena.

Ali simulacija pokazuje da je oštećenje obuhvatilo šest odeljaka.

"Razlika između potonuća i opstanka Titanika bila je u par rupa veličine lista papira", rekao je Sajmon Benson, predavač brodske arhitekture na Univerzitetu u Njukaslu.

"Problem je što su te male rupe bile duž velikog dela broda, pa je voda polako ali sigurno ulazila, sve dok se odeljci nisu prelili – i tada je Titanik potonuo."

Nažalost, oštećenja nisu vidljiva na skenu jer je donji deo pramca zakopan u sediment.

Digitalna replika pramca, viđena sa leve strane, prikazuje kako se trup otvara tamo gde je brod "presavijen" kada je udario u mekano morsko dno. Na prednjem delu su jasno vidljivi kran, redovi okruglih prozora, otvorena šetališta i komandni most na gornjoj palubi.

Ljudska tragedija Titanika i dalje je vidljiva.

Lični predmeti putnika razasuti su po morskom dnu.

Sken pruža nove tragove o toj hladnoj noći 1912. godine, ali će stručnjacima biti potrebne godine da detaljno prouče svaki deo 3D replike.

"Titanik nam priča svoje priče malo po malo", kaže Stivenson. "I svaki put nas ostavi da želimo još."