Popularna teorija o planeti Zemlji dovedena u pitanje: Isplivali novi dokazi

Međutim, novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Oksfordu ozbiljno dovodi u pitanje tu ideju. Naime, rezultati objavljeni u časopisu Icarus uverljivo sugerišu da je Zemlja već pri svom nastanku sadržala dovoljno vodonika, ključnog elementa za nastanak vode, te da on nije morao da stigne spolja.

• Lansirana je FOTO
• Kinezi odlaze u Svemir do oktobra
• "Bez reči smo, ništa slično nismo videli": Nova saznanja šokirala naučnike VIDEO
• Nauka utvrdila: Svemir može da rotira, ali...

 

Voda nije pala s neba, verovatno je došla iz stena

Tim sa Oksforda analizirao je retku vrstu meteorita poznatu kao enstatit-hondrit, čiji sastav podseća na onaj od kojeg je nastala rana Zemlja pre 4,55 milijardi godina. To je logično, budući da su se i Zemlja i meteori formirali od istog materijala. Fokus istraživanja bio je na uzorku nazvanom LAR 12252, pronađenom na Antarktiku.

Korišćenjem napredne metode rendgenske apsorpcione spektroskopije (XANES) u postrojenju Diamond Light Source u Harvelu, naučnici su otkrili da meteoritska masa sadrži značajne količine vodonikovog sulfida, odnosno sumporovodika (H₂S). 

Ključno je što su ti molekuli unutrašnjeg porekla, odnosno nisu rezultat kontaminacije nakon pada na Zemlju. To ukazuje na to da je materijal od kojeg je nastala Zemlja bio znatno bogatiji vodonikom nego što se ranije mislilo.

Glavni autor studije, Tom Baret, rekao je da su on i njegove kolege bili oduševljeni kada su otkrili vodonik-sulfid, i to tamo gde ga nisu očekivali.

"Budući da je malo verovatno da potiče sa Zemlje, ovo istraživanje snažno podržava ideju da je voda na Zemlji izvorna – rezultat materijala od kojeg je planeta nastala", izjavio je.

Šta su naučnici zapravo pronašli?

Molekuli vode sastoje se od vodonika i kiseonika, a poreklo vodonika već decenijama je predmet naučnih rasprava. Dosad se smatralo da je Zemlja u ranoj fazi svog postojanja bila previše suva i da je potreban vodonik donet asteroidima u prvih stotinak miliona godina nakon njenog formiranja. 

Međutim, novo istraživanje sugeriše suprotno.

Shutterstock/Tranding art

 

Jedno prethodno istraživanje, koje je vodio tim francuskih naučnika, identifikovalo je tragove vodonika unutar istog meteorita – u organskim materijama i nekristalnim delovima hondrula (milimetarskih kuglastih struktura unutar meteorita). 

Međutim, ostatak vodonika nije bio objašnjen, što je značilo da nije bilo jasno da li vodonik potiče iz samog meteorita ili je reč o kontaminaciji sa Zemlje.

Uzorak meteorita LAR 12252 (NASA)

Oksfordski tim posumnjao je da bi značajne količine vodonika mogle biti povezane sa sumporom, koji je u meteoritu prisutan u velikim količinama. Pomoću sinkrotrona usmerili su snažan snop rendgenskih zraka na strukturu meteorita kako bi tražili spojeve koji sadrže sumpor.

Kod prvog skeniranja uzorka, tim se usredsredio na nekristalne delove hondrula, gde je ranije već pronađen vodonik. Međutim, kada su slučajno analizirali materijal odmah izvan jedne od tih hondrula – sastavljen od izuzetno fine (submikrometarske) matrice – otkrili su da je upravo ta matrica izuzetno bogata sumporovodikom. 

Analiza je pokazala da je količina vodonika u matrici bila čak pet puta veća nego u nekristalnim delovima.

Nasuprot tome, u drugim delovima meteorita, gde su se nalazile pukotine i znakovi očigledne kontaminacije sa Zemlje (npr. rđa), bilo je veoma malo ili nimalo vodonika. To pokazuje da je vrlo mala verovatnoća da su jedinjenja sumporovodika koje je tim otkrio potekli sa Zemlje.

Posledice za naše razumevanje Zemlje

Budući da je proto-Zemlja bila sastavljena od materijala sličnog enstatit-hondritima, to sugeriše da je do trenutka kada je planeta postala dovoljno velika da je počnu pogađati asteroidi, već imala dovoljne zalihe vodonika da se objasni današnja količina vode na Zemlji.

Drugim rečima, ako je Zemlja već pri svom nastanku sadržala obilje vodonika, to znači da je imala potencijal za stvaranje vode i bez pomoći asteroida.

Profesor Džejms Brajson, koautor studije, rekao je da je osnovno pitanje za planetarne naučnike kako je Zemlja postala ovakva kakvom je danas poznajemo.

"Sada verujemo da je materijal od kojeg je nastala – što možemo proučavati na ovakvim retkim meteoritima – bio znatno bogatiji vodonikom nego što smo ranije mislili", dodao je.

Značaj za razumevanje života u svemiru

Nova saznanja upućuju na to da voda na Zemlji verovatno nije došla iz svemira, već je rezultat "unutrašnje hemije" same planete.

Ako se ova teorija potvrdi dodatnim istraživanjima, mogla bi potpuno promeniti naše razumevanje ne samo Zemljine prošlosti, već i mogućnosti za nastanak života na drugim planetama.