"Bez reči smo, ništa slično nismo videli": Nova saznanja šokirala naučnike VIDEO

Pre nekoliko milijardi godina, na samom početku Sunčevog sistema, oko Sunca je kružio mokar i slan svet. Zatim je doživeo katastrofalan sudar s drugim telom i raspao se na komade.

Jedan od tih fragmenata postao je asteroid Bennu. Minerali iz njega, koje je nedavno na Zemlju donela američka robotska letelica OSIRIS-REx, pokazali su se kao izuzetno bogati složenim hemijskim jedinjenjima ključnim za nastanak života.

• Nauka utvrdila: Svemir može da rotira, ali...
• Isplivao snimak Kejti Peri sa leta u svemir: "Kakav očajan potez" VIDEO
• Ovo može dovesti do katastrofe, ESA upozorava: 1,2 miliona objekata leti iznad naših glava
• "Zapanjujuće otkriće": Tamna energija bi mogla sve da promeni

"Bilo je stvari u uzorcima s Bennua koje su nas potpuno zapanjile", rekla je prof Sara Rasel, specijalistkinja za kosmičku mineralogiju iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu i jedna od glavnih autorki velike studije o mineralima s Bennua objavljene u časopisu Nature.

"Ništa slično dosad nismo videli"

"Raznolikost molekula i minerala koji su se sačuvali u tim uzorcima ne nalikuje ničemu što smo dosad videli u svemirskom materijalu."

Rezultati ove i drugih misija biće središnji deo izložbe Svemir: Može li život da postoji van Zemlje? koja se otvara 16. maja u Prirodnjačkom muzeju u Londonu. Biće to prilika za javnost da se informiše o najnovijim spoznajama u potrazi za životom van naše planete, rekla je Rasel.

Kako će pokazati izložba, osnovni hemijski gradivni elementi života mogu se pronaći i u drugim objektima Sunčevog sistema, poput meteorita.

Ipak, materijal s Bennua, nazvanog po ptici iz staroegipatske mitologije, posebno je bogat takvim jedinjenjima.

"Svet iz kog Bennu potiče očigledno je imao podzemna slana jezera, a kad su ona isparila, ostale su naslage soli slične onima koje danas nalazimo u presušenim jezerima na Zemlji", rekla je Rasel.

"Asteroidi slični Bennuu verovatno su donosili ključne sastojke koji su omogućili pojavu života"

U uzorcima koje je doneo OSIRIS-REx pronađeni su i fosfati, amonijak i više od desetak aminokiselina koje učestvuju u izgradnji belančevina u živim organizmima na Zemlji, kao i svih pet nukleobaza koje čine osnovu RNA i DNA. 

"Sve to snažno upućuje na to da su asteroidi slični Bennuu udarali u Zemlju i donosili ključne sastojke koji su omogućili pojavu života", dodala je.

Naučnici ne veruju da se život razvio na samom Bennu, ali smatraju da su slični asteroidi mogli da opskrbe i druge svetove osnovnim komponentama potrebnim za nastanak života. 

Na Zemlji, s njenom toplom i stabilnom okolinom, to je dovelo do pojave prvih organizama sposobnih za razmnožavanje pre više od 3.7 milijardi godina.

Još se ne zna da li su se slični procesi dogodili na drugim svetovima poput Marsa i nekih Jupiterovih i Saturnovih meseca, uključujući Evropu, Ganimed, Titan i Enkelad, koji su danas u fokusu više naučnih misija. 

Dve letelice trenutno putuju prema Jupiterovim ledenim mesecima Evropi i Ganimedu, za koje znamo da ispod površine kriju okeane tekuće vode.

Osim toga, rover Rosalind Franklin, razvijen u Ujedinjenom Kraljevstvu, trebao bi 2029. da sleti na Mars i izbuši njegovu površinu u potrazi za tragovima života.

"Bila sam zaprepašćena"

Dosad su naučnici imali pristup ograničenim količinama vanzemaljskog materijala, uglavnom meteoritima, uzorcima Mesečevog tla koje su doneli astronauti i robotske sonde te fragmentima s Marsa koji su završili na Zemlji nakon što su snažni udari u Crvenu plane izbacili krhotine u svemir, a deo njih s vremenom pao na našu planetu kao meteoriti.

Posetioci izložbe moći će da dodirnu uzorke materijala s Meseca i Marsa, kao i meteor koji je nastao nakon što se odlomio s jednog asteroida. Zanimljivo je da je ta stena starija od same Zemlje. 

"Biće to pravi hit", rekla je Sined Maron, voditeljka izložbe u muzeju.

Shutterstock/joshimerbin

Letelica OSIRIS-REx donela je na Zemlju 120 grama praha s Bennua, a muzeju je za analizu ustupljeno oko 200 miligrama, kaže Rasel. 

"Kad smo otvorili kapsulu, svuda smo videli crni prah s belim česticama. Pomislili smo da je onečišćen. Ali ispostavilo se da se radi o jedinjenju fosfora koji dosad nije bio pronađen u meteoritima, a od presudne je važnosti za razvoj života. Bila sam zaprepašćena."

Džejms Veb u atmosferi egzoplaneta detektovao tragove jedinjenja koje na Zemlji stvara isključivo živi svet

Mogućnost da život postoji i drugde u svemiru dodatno je uzbudila javnost prošle nedelje, kad je objavljeno da je svemirski teleskop Džejms Veb u atmosferi egzoplaneta K2-18b detektovao hemijske tragove dva jedinjenja za koje znamo da ih na Zemlji stvara isključivo živi svet.

Radi se o dimetil-sulfidu (DMS) i dimetil-disulfidu (DMDS). Sama po sebi ta jedinjenja još ne predstavljaju dokaz života van Zemlje, ali pojačali su nade da možda nismo sami u svemiru.

Naučnici priznaju da će biti izuzetno teško dokazati postojanje života na planetama van našeg Sunčevog sistema, osim ako jednog dana primimo signal od neke inteligentne vanzemaljske civilizacije. 

S druge strane, moguće oblike života u okviru našeg Sunčevog sistema biće znatno lakše prikupiti i proučiti te možda jednoga dana potvrditi da život na drugim svetovima zaista postoji.

"Šta bismo u tom slučaju učinili, to je drugo pitanje", rekla je Maron. 

"Jedno od pitanja koje ćemo postaviti posetiocima izložbe je kako bismo se ponašali prema životu kad bismo ga pronašli na Marsu ili nekoj drugoj planeti.

Da li bismo se držali podalje? Pokušali da stupimo u kontakt? Ili bismo pokušali da ih pojedemo, kao što jedemo druge oblike života s kojima delimo ovu planetu? Ta pitanja o vanzemaljskom životu pomažu nam da razmislimo o tome kako se odnosimo prema živim bićima na samoj Zemlji."