Najveći ledeni breg se ubrzano raspada: Kakve mogu biti posledice procesa koji zabrinjava naučnike?

Nekada težak gotovo milijardu tona i povr&scaron;ine od 3.672 kvadratna kilometra, ledeni breg A23a pažljivo prate naučnici jo&scaron; od kada se odvojio od ledene ploče Filčner-Ron na Antarktiku 1986. godine.Tokom decenija, A23a je vi&scaron;e puta nosio titulu &quot;najvećeg postojećeg ledenog brega&quot;, a ponekad su ga nadma&scaron;ivali veći, ali kratkotrajniji ledeni bregovi, poput A68 iz 2017. i A76 iz 2021.&quot;Ledenjak se brzo raspada i oslobađa ogromne delove, koje progla&scaron;ava velikim ledenim bregovima američki Nacionalni centar za led koji ih prati&quot;, rekao je okeanograf BAS-a Endru Mejers u mejlu za CNN u sredu.Prema njegovim rečima, &quot;megabreg&quot; je sada smanjen na oko 1.700 kvadratnih kilometara. A23a je vi&scaron;e od 30 godina bio nasukan na dnu Vedelovog mora, verovatno dok se nije dovoljno smanjio da izgubi vezu sa morskim dnom.Okeanske struje 2020. godine su ga odnele, ali se zatim ponovo zaglavio u takozvanoj Tejlorovoj koloni &mdash; vrtlogu vode koji nastaje kada okeanske struje udare u podvodnu planinu, sve dok pro&scaron;log decembra nije ponovo prijavljeno da je u pokretu. U martu ove godine nasukao se na kontinentalni deo, a u maju se ponovo oslobodio i zaplovio.Mejers je objasnio okolnosti koje su dovele do raspadanja.&quot;Od maja, kada se oslobodio nakon nekoliko meseci provedenih nasukan na kontinentalnom delu, sledi snažnu mlaznu struju poznatu kao Južna antarktička kružna struja, koja ga vodi u smeru suprotnom od kazaljke na satu oko Južne Džordžije. Ova struja će verovatno na kraju odneti breg i njegove delove ka severoistoku, i dalje u okviru tzv. aleje ledenih bregova.&quot;Dodao je da A23a &quot;ima sličnu sudbinu&quot; kao drugi megabregovi, poput A68 iz 2021. i A76 iz 2023, koji su se takođe raspali u blizini Južne Džordžije, britanske prekomorske teritorije u južnom Atlantiku, iako se A23a duže od ostalih održao u jednom komadu.Raspad znači da titulu najvećeg ledenog brega na svetu sada nosi D15a, koji se prostire na oko 3.000 kvadratnih kilometara i, kako kaže Mejers, &quot;prilično je statičan na antarktičkoj obali blizu australijske baze Dejvis&quot;.A23a trenutno i dalje ima titulu drugog po veličini na svetu, ali Mejers navodi da će se to brzo promeniti jer će nastaviti da se rasparčava u narednim nedeljama. Toplija voda i dolazak južnog proleća verovatno će ga razbiti na &quot;ledenjake premale da bi se dalje pratili&quot;, dodao je.JEAN-FELIX FAYOLLE/ZEPPEL / Sipa Press / Profimedia&quot;Odvajanje ledenih bregova je prirodan proces i naučnici nemaju dovoljno primera megabregova da bi znali da li se njihova učestalost povećava sa globalnim zagrevanjem&quot;, rekao je Mejers. Jasno je, međutim, da su ledene ploče izgubile trilione tona leda zbog povećanog formiranja ledenih bregova i topljenja tokom poslednjih decenija, &scaron;to je u velikoj meri posledica zagrevanja okeanske vode i promena u strujama.Klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem pokreću zabrinjavajuće procese na Antarktiku, koji bi mogli da dovedu do katastrofalnog porasta nivoa mora.Naučnici sa BAS-ovog istraživačkog broda RRS &quot;Ser Dejvid Atenboro&quot; posetili su A23a dok je bio nasukan na kopnu kod Južne Džordžije. Uzorci prikupljeni tada nedavno su poslati u Veliku Britaniju na analizu, potvrdio je portparol BAS-a za CNN.&quot;Nasukavanje i ogromno oslobađanje hladne slatke vode verovatno su imali veliki uticaj na organizme na morskom dnu i u okolnoj vodi&quot;, rekao je portparol. Zatim je dodao:&quot;Važno je razumeti ove posledice, jer bi veliki ledeni bregovi mogli postati uobičajenija pojava kod Južne Džordžije usled globalnog zagrevanja.&quot;

Najveći ledeni breg se ubrzano raspada: Kakve mogu biti posledice procesa koji zabrinjava naučnike?

0 Komentari