Kako sprečiti srčana oboljenja?

Srbija se nalazi na trećem mestu u svetupo broju obolelih od bolesti srca i krvnih sudova, pa se čak oko 50 odsto svih smrtnih slučajeva u Srbiji pripisuje kardiovaskularnim oboljenjima.

U najvažnije faktore rizika koji doprinose nastanku bolesti srca i krvnih sudova spadaju pušenje, šećerna bolest, visok krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, starija životna dob i genetika.

Prof. dr Jovan Peruničić, član radne grupe za izradu vodiča dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje ishemijske bolesti srca, iz Klinike za kardiologiju KCS-a, kaže da infarkt miokarda ili srčani udar nastaje zbog nedovoljne snabdevenosti dela srčanog mišića krvlju. Tada dolazi do izumiranja jednog dela srčanog mišića, a najčešći razlog je ateroskleroza.

"Bolesnici se najčešće žale na bol iza srednjeg dela grudne kosti i žarenje, stezanje, pritisak, a ako traju duže od 20 minuta – to je znak da će nastupiti infarkt. Kod angine pektoris bol kraće traje. Cilj je da se što pre prepozna oboljenje, da se taj zapušeni krvni sud otpuši i uspostavi cirkulacija. Bitno je da se bolesnik što pre javi lekaru, jer ako se uradi otvaranje krvnog suda metodom pod nazivom tromboliza smrtnost je manja u prvom satu od pojave simptoma, nego posle nekoliko sati", istakao je dr Peruničić.

Ne treba svaki čovek koji ima aritmije da živi u paničnom strahu da će doživeti infarkt, kaže doc. dr Vladan Vukčević, član radne grupe za izradu vodiča iz Klinike za kardiologiju, dodajući da su naprasne bolesti srca u 75 od 80 odsto posledica ishemijske bolesti srca.

"Postoje dve vrste prevencije iznenadne srčane smrti: kod ljudi koji su preživali infarkt i kod onih koji nisu nikad imali takav događaj, a imaju predispozicije za to. Veći rizik od iznenadne srčane smrti imaju oni sa lošom funkcijom srca i srčanog mišića. Smatra se da ljudi koji imaju procenat istisnute krvi iz komore manji za 30 odsto imaju povećanu sklonost, kao i oni koji na holteru EKG-a imaju takozvane maligne poremećaje ritma", naglasio je dr Vukčević.

Doc. dr Branko Beleslin, sekretar radne grupe za izradu vodiča iz Klinike za kardiologiju KCS-a, smatra da je dobro to što je u nekoliko gradova u Srbiji, a ne samo u Beogradu, omogućeno ljudima koji su doživeli infarkt da se direktno voze u sale za kateterizaciju.

Kateterizacija srca je metoda koja može doneti vredne podatke za dijagnozu i procenu urađenih i stečenih oboljenja srca koja se ne mogu dijagnostikovati jednostavnijim metodama.

"EKG i laboratorijske analize su neophodne. Kod pacijenata sa srčanim problemima radi se test opterećenja, koji je imitacija fizičkog napora, na traci ili biciklu. Od 60 do 70 odsto pacijenata ne može adekvatno da izvede test, pa se onda radi stres-eho kardiografski test, kada se obavlja i ultrazvučni pregled. Pomažu i metode nuklearne medicine. Ukoliko je pozitivan test opterećenja, pacijent ide u salu za kateterizaciju", rekao je dr Beleslin.

Vodič olakšava doktorima lečenje i dijagnostifikovanje bolesti, kaže akademik prof. dr Miodrag Ostojić, rukovodilac radne grupe za izradu vodiča, a finansijerima zdravstvene zaštite da obezbede finansijska sredstva za procedure koje se predlažu u vodiču.

On ističe da Srbija uspeva da održi korak sa svetom kada je reč o lečenju, uz izvesno minimalno zakašnjenje od dve, tri godine.

"Nepravilan način života uz malo kretanja, unos dosta brze hrane, pušenje i alkohol u velikim očekivanjima, stres zbog gubitka posla ili problema u porodici, najviše utiče na pojavu rane ateroskleroze, već posle 30. godine", naglasio je dr Ostojić.

Zbog toga važnu ulogu u prevenciji ima takozvana Šifra zdravlja: 035140530, koja simbolično označava kontrolu pušenja, fizičku, aktivnost, idealnu ishranu, pritisak, kontrolu holesterola, kao i telesne težine.

Prema „šifri zdravlja” nula označava pušenje, broj tri koliko bi kilometara dnevno trebalo da pešačimo,broj pet govori koliko bi trebalo da imamo obroka, uključujući i dve voćne užine.

Maksimalna vrednost gornjeg krvnog pritiska za zdrave ljude treba da iznosi 140, a drugi broj pet označava idealan nivo ukupnog holesterola u krvi. Nivo lošeg holesterola ne bi smeo da pređe pređe 3 mmol/l, dok poslednja nulaoznačava da ne bismo smeli da budemo gojazni.