Slušajte svoje telo: Malo "lenčarenja" može da spasi srce, a nauka ima dokaze za to

Ipak, realnost je često drugačija. Odmor, fleksibilnost i distanca od strogih pravila za mnoge su bolja opcija od rigidnog pridržavanja rutine i rasporeda. To potvrđuje i nauka – istraživanja koja su se bavila zdravljem srca i kardiovaskularnog sistema pokazala su da odmor i malo lenčarenja mogu biti baš ono što je našem organizmu potrebno.

Kada je zdravlje srca u pitanju, postoje smernice kojih bi svi trebalo da se pridržavamo kako bismo obezbedili dug i zdrav život – redovno kretanje, izbegavanje masne i slane hrane, alkohola i cigareta, kao i preterano sedelačkog načina života, najbolji su recept za zdravo srce. Ipak, postoje i određene "lenje" navike koje bi mogle da smanje rizik od razvoja srčanih bolesti. Evo o čemu je reč.

Duže spavanje vikendom? Može!

Iako većina nas voli da duže spava kada god je to moguće, često se preporučuje da se ipak držimo rasporeda spavanja koji imamo tokom radne nedelje. U tome ima istine – duže spavanje vikendom može poremetiti ritam sna, ali nova istraživanja pokazuju da ima i određene prednosti.

Istraživanje predstavljeno prošle godine na Evropskom kongresu kardiologa pokazalo je da duže spavanje vikendom može značajno da smanji rizik od srčanih bolesti. Studija je trajala 14 godina i obuhvatila više od 90.000 odraslih osoba iz baze podataka UK Biobank, a sproveli su je kardiovaskularni naučnici iz pekinške bolnice Fuvaj.

Rezultati su pokazali da su ispitanici koji su vikendom nadoknađivali izgubljene sate sna imali čak 19 odsto manji rizik od razvoja bolesti srca u poređenju sa onima koji su zadržavali nedovoljnu, ali ujednačenu rutinu spavanja.

Kako ovo uklopiti u svoju rutinu, a da ne poremetimo cirkadijalni ritam? Ključ je u tome da, iako sebi dozvolimo nekoliko sati sna više, ne odlažemo previše odlazak na spavanje. Ako inače ležete u 23 časa, pokušajte da i vikendom zaspite ne mnogo kasnije, ali nemojte da navijate alarm za sledeće jutro i dozvolite svom organizmu nekoliko dodatnih sati sna.

Jedan "lazy day" nedeljno

Ne treba osećati grižu savesti zbog dana odmora – upravo suprotno, istraživanja pokazuju da jedan "lazy day" nedeljno može da snizi krvni pritisak, ublaži anksioznost i poboljša raspoloženje i opšte blagostanje.

U vremenu hiperproduktivnosti često odmor povezujemo sa lenjošću i neproduktivnošću, ali pravi "lazy day" zapravo znači svesni odmak od obaveza i digitalne užurbanosti. Iako "lenji" dan ne smanjuje direktno rizik od srčanih bolesti, prema istraživanjima Američkog udruženja za srce, redovni periodi odmora mogu da smanje hipertenziju i rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Studije o godišnjim odmorima dodatno pokazuju da dosledan odmor smanjuje nivo stresa i rizik od metaboličkog sindroma i do 25 odsto.

"Ponekad je najproduktivniji izbor odmor. Mi smo ljudska bića, a ne ljudski radnici", rekao je britanski biohaker Tim Grej za portal Trill. Iako ovaj "lenji" dan ne provodimo u proveravanju mejlova, rešavanju zaostalih obaveza i planiranju naredne radne nedelje, ključ je da to bude aktivan odmor.

Iskoristite ga da se naspavate, opustite i, na primer, prošetate u prirodi.