Da li umnjaci kriju ključ budućeg izlečenja?Od otpada do medicine koja spasava živote FOTO

Naučnici kažu da bi matične ćelije unutar umnjaka mogle da se transformišu u tkiva koja popravljaju srca, živce, pa čak i da se bore protiv bolesti poput Parkinsonove bolesti i dijabetesa.

Rutinska poseta zubaru možda ne deluje kao događaj koji menja život - osim možda za vaš osmeh. Ali, šta ako taj mali deo medicinskog "otpada" koji ostavljate za sobom - izvađeni umnjak, ima potencijal da vam spase život godinama kasnije?

Ovo nije naučna fantastika. Sve više istraživača usmerava pažnju na matične ćelije zubne pulpe (DPSCs) - sitne, ali moćne ćelije smeštene unutar umnjaka koje imaju moć da regenerišu i popravljaju tkivo.

• Matične ćelije bi mogle da oporave mozak posle šloga
• Glumac zbog opake bolesti podvrgnut revolucionarnoj terapiji FOTO

Decenijama su matične ćelije smatrane najperspektivnijom granicom medicine. Pa ipak, njihovo sakupljanje je često zahtevalo invazivne procedure poput vađenja koštane srži ili skupe metode poput skladištenja krvi iz pupčane vrpce. Umnjaci se, nasuprot tome, svake godine vade milionima zdravih mladih ljudi - što ih čini jednim od najpristupačnijih i najpraktičnijih izvora matičnih ćelija.

"Većina ljudi ne shvata da bacaju biološki zlatni rudnik", rekao je dr Mark Stivens, istraživač regenerativne medicine na Univerzitetu Džons Hopkins, u intervjuu za Frontiers in Neuroscience.

"Čuvanje ovih ćelija nakon ekstrakcije moglo bi pojedincima dati personalizovanu, spremnu banku za buduće tretmane".

Privatne kompanije širom sveta već nude "banke matičnih ćelija zuba", gde pacijenti mogu da izaberu da sačuvaju svoje izvađene zube u kriogenom skladištu - slično kao što banke krvi iz pupčane vrpce rade za novorođenčad.

Od bolesti mozga do slomljenih srca

Dakle, šta bi ove sićušne ćelije zapravo mogle da urade?

Prekliničke studije (uglavnom na životinjama do sada) pokazale su da bi matične ćelije iz zuba mogle da se koriste u:

• Popravljanju oštećenja nerava, otvarajući vrata za terapije kod neurodegenerativnih stanja poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
• Regeneraciji srčanog mišića nakon srčane povrede.
• Proizvodnji ćelija koje luče insulin, a koje bi mogle pomoći u lečenju dijabetesa.
• Izgradnji koštanog i hrskavičnog tkiva, korisno u ortopedskim operacijama ili zubnim implantatima.

Iako su ovi prodori još uvek u eksperimentalnoj fazi, uzbuđenje u naučnoj zajednici je neosporno.

"Poreklo zubnih matičnih ćelija iz neuralnog grebena daje im jedinstvenu prednost" objašnjeno je u članku u Časopisu za savremenu kliničku praksu.

"One prirodno teže regeneraciji nervnog i mišićnog tkiva, nešto što ćelije koštane srži ne rade tako lako".

Provera stvarnosti: Preuveličavanje naspram nade

Pre nego što počnete da planirate zamrzavanje kutnjaka, važno je napomenuti: ovi tretmani još uvek nisu deo uobičajene medicine. Većina napretka do sada je postignuta na životinjskim modelima ili veoma ranim ispitivanjima na ljudima. Regulatorno odobrenje, posebno u SAD i Evropi, zahtevaće godine rigoroznog testiranja.

Ali, budućnost zamrzavanja umnjaka je obećavajuća. Kako skladištenje postaje jeftinije, a klinička ispitivanja napreduju, posedovanje sopstvene banke matičnih ćelija zuba moglo bi jednog dana biti uobičajeno kao i zdravstveno osiguranje.

Zanimljivo je da u zemljama poput Kolumbije i Paname, klinike već koriste terapije matičnim ćelijama - mada ne obično iz umnjaka. Umesto toga, oslanjaju se na matične ćelije izvedene iz pupčane vrpce, koje se često prodaju pacijentima koji traže regenerativne tretmane za povrede zglobova, probleme sa kičmom ili sportska oštećenja.

Pacijenti su prijavili poboljšanja kod bolova u kolenu, povreda Ahilove tetive, pa čak i problema sa kičmom. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ove terapije često funkcionišu van strogog nadzora američke FDA. Iako klinike poput Instituta za matične ćelije u Panami ili BioXcellerator u Kolumbiji ističu priče o uspehu, one su deo rastućeg talasa "edicinskog turizma" - gde pacijenti putuju u inostranstvo zbog tretmana koji još nisu odobreni kod kuće.

To ne znači da su ove terapije prevare, ali znači da nauka još uvek nije dostigla regulativu. Za mnoge očajne pacijente, šansa je veća od rizika.

Budućnost u kojoj ništa ne propada

Zamislite ovo: umesto da bacite umnjake u stomatološku kantu za biološki otpad, oni se skladište - zamrznuti u vremenu, čekajući da budu "pozvani" na akciju ako vam srce oslabi, živci otkažu ili zglobovi popuste. Ono što se danas odbacuje kao medicinski otpad moglo bi postati vaša lična polisa zdravstvenog osiguranja, izgrađena od vaše sopstvene biologije.

To je revolucionarna misao, pa sledeći put dok nervozno sedite u stomatološkoj stolici, razmislite o ovome: bol koji ćete uskoro iskusiti mogao bi biti ključ vašeg isceljenja za nekoliko decenija.